Стражилово

43 1( беабројним примерима, смели а ргјог! тврдити, да млађи народ, градећи вимш духовни живот,. вештииу, појезију, пауку и т. д., узаима у старијег, суседн«. којл тога свсга има — но то нам поред јасиих примера и дошша, поред иоторијс културс и к.плшевпости, овде штје. иотрсбно. Тако је данас јасна и ни од кога неосцоравана истина, да је јелинека култура и кљижевпост постала, ио што јс нретходно јслхшски народ прснео у себе културне ,стихије, сигурно нечим примитшјнијс, Истока и Мисира; тако.је римска просвета и вештипа аеимиловала у својс тело грчк.у литературу и вештипу, нри чем јс асимиловање често било и врло грубо (Плаут и Епејида) и елементи остали још увек грчки; но ипак је баш то учсњс код културом старпјсг народа припомогло, да се створи јединствепи у историји људства грађански и државнички живот римски и као иоследица овога: римско право, које с правом назива 15. Бјељииски: римском Илијадом. Ренесанса, примив од средњег века сачувану аптичку основу из стихија класичних, створила јс нов век у вештипн и литератури, а величанствена зграда немачке литературс, као што је једиогласпо њеним исторИцима доказаио, развила се само тако, што је номоћу својих великих умова уносила у свој оргаиизам: из почстка неистиниту, напудровану лажио-к'.ласичиу драму Корнеја, Расипа - и Полтера, шсФерскоидилску сентименталност у роду списа мадаме Дезул.ер, за тим помоћу Клопштока и Лесинга дошла на <бољи и корнснији нут, узе]! за обрасцс: Милтона, Шекснира и сувремепе белстристе енглескс, па тек помоћу Гета и Шилера удахнула у своја широка и здрава илућа све најббље ароматс, који струјаху од вештипских нроизвода боговима најмилијих Јелина. Прелазимо Французе и н.ихова Дидерота, Болтера и Русо-а, за које ес оиет еа поузданошћу може казати, да је њиховим рсФорматорским идсјама порскло у тадањој фидософској гаг .ижсвности снглсској, гг приступимО лптературн, коју створи огромаи на1 гор јсдггог великог народа у пајк})аћем врсмспу, тако рећи гга очи овога XIX. века — литератури руској. Гепијалпи критичар 1 »ускп Иисарион 1\ј е.топгски имао је обичај почстком свакс нове године, разматрајући, нгта сс .урадило у руској кн.ижевности нрошлога годишта, излагати историски развитак руске ки.ижсвггостн, и то у нрвом рсду: руске уметгге нојезијс од нејасггих н.с-

X ' вгптМ« 6 гшх иочетака у лггцу Каггтемнра, гга до врсмена самога критичара. То је Пјел.гшски радио и у хгрвом чЈгапку свом, којггм јс стунио гга јавггост, (Кн.ижевпа магнтап.а, 1834.), а иајдуховнтије је извео ту ствар у •величанствсној својој критици целокушгих Пушгашових дела (184:5.-1846.) Кад' се вратимо у намсти на све те умне и духовите чла.пке Бјељииекога, хг 1гокухиамо да ухватггмо, на што јс всјхики крхгтичар, црн^Јући развитак руске уме/пге нојсзије, највипхс ногледао и нхта је сматрао за најбитхшје, иајважпије у томепроцссу, видимо да сс ово највише истиче:' Први иочетак уметие »иојсзије у Русији датира Бјељшски пс од версиФиковацс нрозе страица Кантемира, но од сина* ссверпог руског рибара, од Михаила Ломопссовп, чхгја нас сва нојава хх дслатпост много. сећа на два вслпкапа срггскс Гчн .ижевностн: Доситија н Бука. Израђујући нрво своје стихотворсн.е, иохвалну „Оду на заузеће Хотина 1739,'Ц Ломоиосов сс угледао на немачку похвалну оду, која се тада и у Псмачкој сматрала врхуицсм нојетичке вештиие. Како ова ггрва ода, коју је Ломоносов послао царици Ахги као нсмачгш етуденат метаЈгургије, тако и сва остала појетичка радхг.а Ломоносовљева постала је на осггову доброг позпапства са тадањом немачком лнтературом. Први даклестваршх почетак у уметној иојезији руској учихБен је уношењем страних идјетичких образаца у исту. У томе је Ломоносов ноступио па хгол.у ■ гашжевпоети и уметне нрјсјзије каоиПетар Белики на нол.у општсг .културног прсобразовања руског — због чега га одушевл.епи Бјел.хшски XX зове: Нетром Бс.шхахм рускс литературс. По ххс бехпе то једшги Петар Белики рускс СЈгохгесности; оиа данас зр. то и јесте тако величаиствена зграда, хнто свака н.сиа еггоха, сваки литерарии иравац имађашс свога Пстра Беликог. Личност Петрова је овапЈгоћсна ххдеја међусобног, солидарног потпомахчгња земаљеких народа, 1;ад се ради о томе, да млаћхг и гговијн народ дође до внгпсг културпог ' савршехгства. — Иза Ломоносова нрво крупно име је Держатн. И овај је истина доста још огрезао*у нридвррггом иохвалном несмопевању, али се код хх.ега ирви нут у руској умстној ххојезхгји онажају места, која одингу артистичким схватањем нредмета у прнроди IX гглод су вештинскп васпитаног појете. У иначе често досд.дним одама Державина сретамо сс врло често са хгс лгнхгго појетичкнм СЈихкама; охге иас својом грацијом хгодсећају гга