Стражилово

-13 152 ЕЗ -

4'84 Фунте, а год. 1845. већ 9*65, Фун. на еваку главу! Не знамо колико се троши годишње еаиуна у нашим крајевима, јер немамо о томе поузданих података. Али да емо и у томе г као и у многом другом, далеко, врло" далеко заостали иза Еиглеза, не може бити ни најмање сумње; а где су у томе иза иас заостала наша бра11а у Шумадији, иа тек она у турским покрајинама! У опште су народи, што се тиче чисТоте, јако иаиредовали тек у најиовије време. Тако су у Паризу, које место стоји даиас на челу цивилизације, још у XVIГ. веку многе, иа и веће куће, биле без ретирада, те је власт, да би се доскочило том недостатку, најзад морала издати најстрожије мере. Како су миого учиниле у томе у најновије време, што се. тиче чистоте, снретности п удобности, образоване земље занадне Евроне и северие Америке, где ее евуда у ве ликим варошима налазе уатер - клозети, дивкзјри и сеаарптери (\Уа (ег-С1о8е (8, В)\'1абиг8, 8ерага1еигв), п друге справе које нс дају да се кужи ваздух; а како су и у томејош далеко заоетале паше земл>е на Мстоку! Чистоту одржава навдастито и често кунање. Гимл.апи старијих времена купаху се обично три пут у месецу, а доцније, у доба империје, беше купање у највећем јеку и ностаде правом народном установом. Купатила, саграђена од појединих римских царева, наиме од Тита, Каракале, Дпоклецијана, својом громорношћу и величаиствсношћу, својим сјајем и велелепијем, беху ирава светска чудеса, у којиМа је нублика обилато уживала све могуће удобноети. Та кунатила

беху као неки музеји лених уметности, украшени самим ремек-работама живописа, скулптуре и архитектуре. Њима су припадали мањи и већи, брижљиво неговаии вртови и нарочи^е иросторије за шетњу и одмарање, за различне игре и телеена веџбања, за концерте, нредавања, иозоришне пред-' ставе н т. д. Доцније, особито од сурових времена велике сеобе нарбда, ночело је купање све већма да излази из обичаја. Тек паш најновији век, бринући се већма за пријатиу забаву и иегујући јавно здравл.е, стао је на ново живљу пажњу да обраћа кунању и купатилима, особито и купању у мору. Образовани народи данашн>ега века чине много за одржање чистоте, а тим ијавиога здравља, нарочито и каиализацијом, чиме 'се различнти гад испод земље одводи из вароши. То стаје дабогме много трошка, али се и обилато исплаћује, јер се тиче здравља, а здравље је човеку најскупоцепије благо. За здраву иијаћу воду старали су се већ стари Римљапи чувеним опим водоводима (адпае <3ис(и.ч) којима су изворску воду из околних албанских брда доводилн у Ркм. Ти водоводи, оправљени и дотерани, употребл>авају се Од чести и дан дачас и чиие да Рим спада међу здравија месга, ма да је окружен ве.ликим баруштииама. Миого издају за набављање здраве чисте воде, грађењем водовода, поједина велика места у западпој Европи, такмачећи се међу собом које 1>е у том показати већи ступањ културе п веки иапредак.

(Наставиће се).

Др. ђорђе Дера.

У ЛАТИНИМА. II риј атељу Милану Сави&у. (Наетавак). * .

Истота дапа. 0 РУ ЧК У отишли смо да се ирошетамо нјешке ио ПинКу (Р1пс1о). Та је башта (требало би уирав казати: дубрава) у:} љетниковац киежека Боргеских (уЈ11а Вог^ћезе), најмилије шеталиште и састаииште даиаиш>их Гимљана. Ту се виђају најљеише еквииаже римске аристокрације, оеобито :-шми н у ирољећу, док се на име госпоштина од

велике жете не ралнће по љетпиковцама и купатилп.ма. Још у старо доба миловали су 1'имл.апи овај нитоми гепскг-^оиз. Они овај брежуљаж зваху СоШа ћоНогит, а држи се да ту бјеху Лукулове баште, као што је сва прилика, да га ПинЦом ирозваше доцније но имену каква властелина. Са нијаце „с!е1 Роро1о" узлази се у овај парак узбрдпцом ј.едпом, украшеном разним вајар-