Стражилово

-13 170 ЕЗ-

У ЛАТИНИМА. Пријатељу Милану Сави&у. (Настакак). Ћолосеум.

овом огромном амфитеатру, као год о Петрову храму, све је већ кааано, и иема тога нјоле ктвижевно' изображена човјека, који о њему иије што читао, или га није у слици гледао. Било је умјетника, који су га кичидом у и.егову ирвобитиом стању ириказивали, на име онаква, какав је морао бити за цара Тита, кад га оно ирви иут народу иристуиачма учиггапге, славећи му освећење читавих сто даиа свакојакијем играма и нредставама; било је ггјесника и бујггс магггте сиисатења, који су до у аајмањим ситиицима грозие нризоре онисивали, пгто се ту дешавлху, иа чак и разговоре нрисутиијех 1пшрггта. Да о осталима не говоримо, сјетимо се само дивгга Кастеларова оггиса једие гладијаторске утакмице за владавине цара Трајапа. Даггатнњи јс Колосеум ггрости скелет оиога, гпто ,ј<! иекад био. Неумитгго в]>ијеме, које, као игто вели српска пародпа ггјссма, „гради но Котору куле, гради и разграђује," ггеумитно вријеме обо ])Ило је добар дио овбг оријангког здања; а пгго пе учигги вријеме, то учииииге онаке л .удске рукс. Округла је маса и далас иа истом мјесту, са евојим четвороструким ггазом патиостав .т .егшх облука, украигеиих дорсКим, јоиеким и кориптским стубовима; т])агови уиутартвег склоиа тг даиас су носве јасптг

и видђиви , али јс дано, разлупагго. ста])ипски сјај и

све то ок])п>еио, оглоКо у овггм рушевипама л.сгготу тражи, заман тражи, јер тога гге 1.е ггаћи; ал' ако је доигао да слику големога н стравичнога т])ажи, пеК се ггред овим црним зггдииама заустави. гга их очима намћења нромот])и: отге ћс да му нроговоре, као ])астворена књига. И заиста, к - ад се човјек ггостави па отановитпте историје и философтгјо , иа се мипг.т.у осврие иа ужасне призоре, који се ту деспше, ма да су разни писцп те грозоте и до бапалпости описивали, тако да ттх данас тта нзуст знамо; усиркое свему томе, вел.у, кад се човјек иа њих миигљу

осврне, не може на пно, а да сс, у душгг својој пе згрози. На ногиљетку, ту се стицао хггл.адама обијесан и окрутан иарод једаи, Да ее забав.т.а гледајући скрштетгајех руку како се п.ему слнчгти створови, слаби и обезоружапи, са звјеркама ])вају, па им пајзад под паиџама издишу, уиирући заман своје богорадие очи у небеса! Нростраттим уиут])ашњим ходииком, којсму су оглодани басамаци на мјестима јопг добро сачувани, тгоиер сам се узастоггце до на четвртаг тријем, одакле се гтајбо.г.е ггогледом обухвата големост овога џииовеког циркуса. Дугул.аста арегга (ггоириптте) доље у сриједи имађаше 8, метара I у дул.иии, а 46 у пгаригти, са два главтга уласка с обје страпе осовипе, а у накрст бјеше сва оггасаиа мрамориијем стенеиицама, које се простираху до 5.5 метара у шириггу, а толико од п])илике и у висипу. На њима је могло да се у круг смјести до 90.000 особа. Сад јс тијсх степеница скоро махом ттестало, и само се јонг гдје гдје ттомичу ггонуцали сводови, што их оздо иодржаваху. У току стољећа ва1)еи је из овог амФитеатра граћевинеки материјал, као из как1!а мајдапа; нз њсгових груди истисконге налату римскс курггје (ра1а220 с!е11а СапсеПегта), налату Фариеску, тгалату млетачког (данас аустро-угарског) ггосланства, гталату Барберини, и бог те пита још колико гвих. Наиокон напа Вепедикт XIV'. учгтптт крај томе вагтдализму, а његови иангљедници ггођоше његовијем стоиама п... пустише да мећ овим развалицама расте ми]иго троскот и конрива! Датгас је Колосеум, као и све оетале јавие зграде, у рукама дра;авт»1, и тгеколико војтшка чувају ове класичпе развалине од даЉег ]>унтетг.а, гтроводе ноејетиоде кроз ходпике и нанлаћују од и.их улазгтииу, гга — уснркос табици једгтој тта зиду, која то изричгго

лаораг г .уЈ е

и с.тучајпу наноЈТГицу.

.»абраи.егго јс , веле, гштати, заб рањс п о гтримати.

али није