Стражилово

-43 172 Е>-

*Х" -ф -х« '^Х'" •^и* , чј д *Х" ^ л ®ј?^С^/*\. ш. Ф КМЖШОСТ. Ф' Ш* ^ ^ -'ф. ■ ^ *Т* ^ -т* 4 "Т* СУВРЕМЕНА ПИТАЊА. II. ПОЛОЖАЈ СРПСКЕ КЊИЖЕВНОСТИ ПГЕМА ВЕД11КИМ КЊИЖВВИОСТИМА У ОШМТЕ И ПРЕМА РУСКОЈ ЗАСККНО. Ј^* (Наставак.) Срс]унија, мирпија и богатија од нас Квроиа имала јс згодс да развија свој културии живот, па међу осталим струкама истог и уметну појсзију, литсратуру у ужем смислу, удссившп то тако, да јој умстна појезија, осим што јс уметност и као такова сама • себи сврха, буде још и одјек ндејала и начела времена. Ми, још пе са свим спремнн ни за скромиији и ман.и рад у литсратури, будући Немцима ирви суссди, учећи нсмачке школе и Добијајући у нрвбј м.1адостн нсмачке књигс у руке — ностадосмо иехотицс одјек иемачкс појсзијс, ностадосмо тако рећи Филијала нсмачке кн.шкСвпости. Нсмачко друштво с-лавило је своју свадбу, а ми смо уз н.сга нсвали као пуетосвати — по иослс свадбс у њега остаде невеста, разграната и правилпо развијена књижевност, од огромне важиости по наравствеио развиће друштва, јер је идеја всштиие преко Випкелмана, Лссинга и Хердера иродрла у милијуне друштвених чланова — а у нас остадоше календарићи и забавници, Драгољуби и Зимзелени, чија артија би испун.ена некаквим стихотворењима без иКаква дубл.ег зпачења, без органске везе са друштвом. Док јс Немац уноредо са исевдокласичном сентимспталном, романтичиом појезијом имао свога Г.одмера, Готшеда, Клонштора, Тикаи т. -д. који су истина иисали песме, драме, еносе у таком и таком нравцу, али у исти мах јавно прсд публиком расирављали наравствену садржину и важност таких нраваца но друштвепи развнтак, — ми смо, иеобавештсии будући о значењу тих праваца, имитовали до душе понеки иемачки ироизвод, али је, због одсуства критике, нсмогућс било да поменуте школе прирасту за иаш морални организам и да изврше у нашсм друштвсном животу ону всштинско -рсФ .орматорску мисију, коју су оне, норед других струка литсратуре, вршнлс у нсмачком иароду. Блиско суседство вс.лцкс литоратуре и прерано машап.с дстип.ски необавештсних умова за умном храном,

рошло ј е од оиог времсна подруг века, ( немачка и руска литература створише Гета и Шилера, Пушкииа и Тургсп.ева; нсторија књижевпости и нсмачка и руска математичном тачношћу и јасиошћу доказују, да сс сви ови великапи без оних нрвнх нролазних радника замислити не дају — и која литсратура до ових последњих, до Гста и Пушкина, нијс ппкако још дошла, зпак је да првс: Ломонос-ова, Карамзина, Бодмера и Готшеда пијс имала. У онај мах крај свсга тога, што иаша кн.пжснпост може у мипијатири да иокажс ствари из скоро свпју праваца, ко'и су сс јавл.али у XVIII. н XIX. веку у европсглш шкпжевностима, а особнто у нсмач1:ој, српска јс кн.ижсвност још у новоју п на далеко нижем ступњу, по пгго је па нр. руска лнтсратура била под Карамзином н јКуковс1 ;им. Дела н правци, који се виђајуу српској кп.ижсвпос.ти, иису се родили у п.ој редовпим путем, пнсу номоћу организоване вештнпс/ке критпкс срасли са духовиим организмом друштва, н могу се управо пазвати несмом у ту])их сватових. Вогата, солидпо развијена немачка литература нева, а књижевношћу нразан суседни с.рнски простор одјекујс; сриска књижевиост односи се.нрема немачкој или руској књижевности као еачувани у ФоиограФу глас нокојника према иравом гласу, који слушате из уста драгог вам и живог лица. Литературе помснутих просвећених парода у одпосу прсма самом народу сличне су плућима нли стомаку прсма самом организму, у ком се палазе и за који с.у всзани мипшћима; живцима п т. д. те су у стању сигурно и с успехом да утичу па оживљавање п подржаваље живота и наиретка утелу; а случајнс литсратуре, у које бројимо и српску, такођер су с.томад: или плуђа, али или са свим ван тела или у телу, али Педовољио еаставл.еие с истим, тако да радн.а плућа или стомака, или пикако или слабо утиче па рестаурацију тсла.