Стражилово

-кз 2

2« а-

човек дошао у искушеи.е, да му нружи 1швчић као милостињу. Једиио пгго иије стојлло у складу са н.еговом бсд;;ом спол.апшошћу, била је нравилно подссче. а и лено шчешл.апа просеДа брада, а па поглма елегаитпе нове ципеле,- које се цаклпле. Ишао је сам са ногпутом главом као да је бројао кораке. И ако се пије пикоме јавл.ао, нити се ко п.ему јављао, — ииак сам опааио, да га сви иозпају и да им пи у колико пије па досади или сметп.и. ТТред вече св}»атим у једну од првих 3-ских каФапа. Како сам тек био дошао с пута, мислио сам, да ћу се ту можда иамерити па ког понпапика, који би ме обавестио ,о меспим околностима у 3., јер сам био паумио да ту остапем за неко време. Седпем :за један празап сто, — кад ето ти оиог чудповатог старца са шеталишта и седне за други сто од мене. <3ад сам га могао пажљиво посматрати. Ире, по што је сео, скииуо је шешир и момак. нрит])чн те му га прнхвати н обеси о чивилук. Ово ме тек задивило. Погледам пажл.ивије, — па старчевој глави слаби н|)аменови нроиеде коее, која је била пажл.иво шчепгл.апа па чак и пффимирана ! За тим је скииуо с врата шаиић и сад тек могадох да видим иа и.ему као снег белу батистепу кошул.у са свилепом, под око вратииком упраио кипошки увезапом марамом. Руке су му истипа биле што ио реч са.ма кост и кожа, али та кожа била је бела и псжпа као у какве старе одличне госнође. По што је сео, извадио је из џеиа дуваи.ару од лима, која је била сва излунапа, али кад је отворио, видео сам да је у п.ој пајскупљи миришљави дуван. 110 што је полако савио цигарету, метпе је у обичну вишп.еву, па крају са свим пагорелу „мупдштиклу", иајеоида остави па крају стола. Међу тим је момак доиео белу каву са цецивом, и мој загоиетпи сусед, по 1Пто је поиио каФу, узе два комада пецива, које поче да г])ицка. Оида момак одиесе послужавпик са празиом шол.ом и врати се са гомилом повипа, које паслаже па етолицу иокрај старца. Овај је међу тим свршио са иецивом, па извадивши и.> џепа свилепу мараму обриса пажл.иво' бркове и браду, и оида баш граци-

јозно узе цпгарету, коју му момак са пајвећом поиизношћу припали и поклонивши се одстуии. Сад се мој загопетпи сусед извали у столицу, пуштајући густе колуте дима и гледајући неко време кроз прозор па свет, што је туда нролазио, иа тек у пеко доба извади наочаре, брнжл.иво нх избрише, метне их иа очп и машивши се за повипе иоче редом да чнта. Старац ме илтересоваше све више и виЈпе, тако, да сам пазио и како новине чита. Политичке листове ирегледао би брзо, и само код подлистака и трговинских извештаја задржавао би се нодуже. Али у толико је брижл.ивије разгледао кп.ижевие и хумористичке листове. У том дође један мој познаиик, па, но што се ноздрависмо, нређем за другп сто и ја га одмах запнтам, ноказујући на старца: „Ама, вере ти, ко је тај човек?" Мој познаник се намршти: „Да ти пе да Бог да се с п.им упознаш. Једаи бездушник и дејшкожа . ... иросто ужас.!" „Ма да, сиромах човек!" —рекох тек да нешто кажем, ма да сам већ био на чисто да није сиромах. „Врага снромах!" викпу познаиик. „Има ти тај, брајко, пара, да те свег заспе дукатима". „Оп да има пара! V Такав...." „Е, пе гледај ти на шегову сиољашиост. 1>ио је то пекад кицош, да му иије било равиа..." „Ваљда онако — беспослен сип богаташа оца!" „А пе. Стекао јс сам, дуго је време у С. трговао ранбм. На кад се нагумао иара, оставио је радњу и од две годипе па овамо живи овде.... Лихвари са сто на сто. Мрзи цео свет — а н.ега онет нико пе воли... Увек је тако сам — као вештац.... Да га хоће 1;аво што ире да однесе.... Ако желиш себп добра— чувај га се као чуда!" занршп мој нозианик и намерпо окреиу разговор на други нредмет. 1>ндим да се човеку не ће да о п.ему вппге говори, те се и ја окаиих ааииткаваља ,