Стражилово

43 243

би ми могао То објаснити? Господар Зака за цело ие ће. Др. У. можда би могао, али не рече јш ми, да не може ништа вшпе да ми каже, јер га часна реч везује?! Једва сам чекао да ме госнодар Зака опет позове, сам нисам хтео да се намећем. Прође педеља дана и господар Зака као да ме избегавао. Чшшо сам се као да не опажам п.егово промењено понашање, н опазио сам, да га је то пријатно дирпуло. Било је то на сам дан св. Архапђела Михајила, кад ми газдарица рече, да ме господар Зака моли да до1,ем довече па чај. Разуме се да сам се одазвао позиву, и кад уђох код госнодар-Заке, паде ми у очи велика запаљена воштаница и кољиво. Сетих се одмах и срдачно стиснувши му руку честитах му крсно име. Господар Зака трудио се да изгледа расиоложен као оно прво вече — али оназио сам да се усиљава. Руке су му биле хладне, усне плаветне а очи су му суморно гледале. Непрестаио је гледао у меие, и дуго је трајало, док улучих прилику да неопажен бацим ноглед под икону. И нехотице оте ми се узвик „Ах!" Пред иконом је горело кандило, али под иконом није било опе слике ! Поглед ми се заустави на господар-Заки, који је стајао као уконап. ГГа ми онда стиште руку и гробовим гласом рече: „Нисам је бацио...." Па онда узе чашу с вином и куцну се : „У њино "здравље — млади ирпјател.у." Пспи чашу па пскан и лупивши њом о сто заврши: „И пунктум!" Више ни речи -XУ јутру улети газдарица у моју со.бу као без душе. Ја се тргох иза сиа и гледао сам је иреплашено: „Шта је вама, госпођо ?" „Брже, господине, ако Бога знате. Шта ћу сад да радим... ено га лежи мртав !.." Ја скочим: „Ко?" „Господар Зака!" беше одговор. „Та ннје ваљда?"

„Јесте, бога ми. . Iежп па дивапу као проштац..није се био ни свукао.. ." Како сам се обукао, и сам не знам. тек у стику сам стајао па прагу од господар-Закине собе. Онако, како је сииоћ био иостављен сто, тако је стајао. Вотптаница је горела, сва сплављена. Фитиљ се био иревио и иао на саму свећу — тако, да се та страна од Фитиља ско[>о сва растонила. Кандило је прскало, већ је 'било догоревало. Гоеподар Зака. како је сииоћ био обучен, лежао је на дивану, леву руку држао је на грудима са стиснутом песницом, деена је ]>ука била спуштена пиз диван а у ]т.ој — она ФотограФија! Кажем газдарици да одмах пошље ио дра У.;, који збиља одмах и дотрчи. Позвали смо и месиу власт, да се одмах учиии иопис свега, што је остало по господарЗаки. Доктор У. као да је знао све шта има, нарочито су брижљиво побележили папире из писаћег стола. Доктор ме умолио да будем при томе иопису. Све је било лепо сређено. У једном кутићу нађоше се иеколико, скоро са свим пожутелих исицсаних листова, који су очевидно били истргнутп из укоричене књиге. Ја сам држао да ће доктор да бапи те листове, као стару не потребну артију, али он их брижљиво" сави и склони уз остале артије од вредиости С.утра даи, ио што смо сарапили госио-' дар-Заку, позва ме доктор У. да дођем до њега. Кад сам допгао, доктор ми пружи оне пожутсле исиисане листове, које је пашао мећу господар-Закиним артијама: „Знам да ће вас ово иитересовати. Прочитајте!" Узех и стадох читати.... У читању сам оиазио да су ови листови нроизвољно истргнути, да су први листови били писапи доцније од осталих, да је међу некојцма слаба или скоро никаква стилиетичка веза, миога места беху избрисана и замрљана, —, али да се ипак* из њих може да разуме мпого што шта. Бидело се, да су писани у размаку дужег времена, и ако је рукопис био једаи —- рукоиис господар-Заке, — пера и мастила била су разна.