Стражилово

-га 301 е*-

оили сиромаштво, а раошши сјлј као омртии гријвх мриили. Другдм би се иана /калпо, е ]>ад1Г»а одвећ еноро нанредује: — А када 1.еш ее више треити? Кад улмогу, евети оче. Панокон, како е,е нримицаше 1-ви новембра, дан Свију Светијех, бануУ.е једног јутра напа у Сикстинииу те умјетпику обло јавити, како је оп, Лулије 11, чијој се вол.и јопг нико ни евијету не бијнше уе.нротивио, одлучио да тога даиа у Си ксти 11 е.кој канели ио пти фикил н у м ису отноје. — - Ал' ако до тога дана не будем готов?... 11])имјсти аловол.по умјетник. — Ако ие будеш готов .... загрми ијетко старан. ... ако ие будеш готов, стрмоглавићу те пиаа скеле. Нјера и бог, рече у ееби Микелап1>ело, ои је кадар још и то учинити. II сутра дан бијаше радгг.а готона. Лакпге је аамислиги, него ли рпјечју пскаплтп гороЈгадии утис.ак ове г])апдиј<м$пе работе, кад јс нрви нут свеонћем дпил.еп.у ])аскрише. ()ида, као и даиас, сикетинско

,иеоо" занесе свакога жива,

ирогласише пајголемиЈИм чудом /кивошгсне вјештипе. Микеланћелу тада бијагне равно тридее.ет и <-едам година. г 1 ,вије године кашп.е иремипу нана Јулије у дубокој старости. Микелап1)Сло за н.им горке су:!с гтроли, јер се та два ч.овјека, ма да ее гго кагггто мећу собом ина1>аху, онет иекрено .т.убл.аху и ггопгговаху. Јулије не могапге беа Микелапђела да живи. У попгл.еди.ем часу, осјећајућ е се см|)Т ирггмиче, нареди старап да му дозову Микеланђела,- с којггм ее мало времепа прије бијаше нешто иоипадио, и кад му овај приће. загрли га л.унко, онросги се с, н.име и завјешта умјетпику 500 дуката у злату. Јулије II. бијагпе једиии човјек па свијету, који имаћапге с])ца да се Микеланћелу оиирс, да га кори, кин.и, а гдјегод богме н злоставл.а; има их који тнрде, да је једиом на. п.ега чак и шибику дигао! Па иггак елавпи умјетник гге могапк 1 аа дуго да свога суровог ијп-тјател.а заборави; пе са.мо то, пего <•<• ноуздагго држи, .да је Микелаићело, уиа свога вјерпог' послужител.а Урбипа, паиу Јулија највише гга овој

а внаони га вемл.и л>уоио! (Нмставиће се.)

—

'чјх ' 'ч ћ' ■чји' "чћ* ' "чћ' 'чј--' КЕИЖЕВНОСТ. ^ ^ "I 4 *- ' "Т* 1 'Ј КЊИЖЕБНЕ ОЦЕНЕ,

Марно Цар.

Граматика старога словенекога језика за II \Ч. разред гтшназпје по А. Лескину сагтавмо Л> \ б. I! т о ј а п о в и ћ. (Настивак.) 0 о-основама вели Лескин 5?. (> 1. МавсиНпа иш1 Меи1га. НЈе геНаИеп ш: А. гејпс о-НГГишпе, №)т. 8§-. шавс. -г, гПг. -о; и т. д. 1!о I'. (!-ћу ,је раог, основа „основа се свршава ва г (и), које је иостало из старијег о.~ Ми мислимо да је основа рабо- (исп. ЈпвГг. 8& - . ■рабо-мк), а. пот. 8 %.■ рабг не може се тумачити ни као основа ни као пош, него је то асе. 8ј>\, а иоги 8§'. бно бгг *рџбо. Г. 0. је требао ићп дословде за Лестсииом, кад и онако знаде да. је слабих ногу. Требао је оста-

ти при ономе: основа на -о, пот. 8д\ рвфг; наравно да оно остало отпада у шк. килвш. али ЈИ: није нико гонио да г у рабг тумачи „из старијег о"; јер ирема том тума.чеи.у излазгг ово: основа рабо-, па. отуд пот. 8§ - . рабг. глје е * директни замјеШк онога о, а то нијс истина. Ова се погрјешка особито истиче у свези са тумачењем друге врсте (§. „По другој врсти мен.ају се именице*, чија, се основа свршава на о (е), и што значи да се онијем нанријед не свргнује на -о. а. то није истииа; јер обје су врсте једне те ис/ге основе, коју исто тако имадемо у га»1г. село-м), као у рабо-ми. II у село једва се може мислити да је оно о у 110Н1. 8$ наставак за основу, него