Стражилово

-и ? гу достојпо ријечју саздати, иего их треба својијем очима мидјети. И ово иије ираипи ипговор, којим бих као бајаги рад био, да своју енисател.ску немоК црикриј<'.м; призиајсм, да би вјештије неро могло да у том погледу пешто уради, али би то слабо хасиило: као што се величаиствепа Даитова ирилирања ии у иајбол.ем иаводу ие могу страиом читаоцу да иредоче, тако ће и пајвал>апијем оиисивачу тешко ва руком поћи, да овс сикстипске живоиисе одсутпоме читаоцу ма и нриближпо нрикаже. На овом јс џииовском дјелу Микеланђело радио самијех 20 мјесена. Сликајући нлаФоп, бијаше се тако нривикао узбрдо гледати, да му но довршеној ради.и не бијаше никако могуће у земљу погледати. У том .фшшчпом Факту назире једап велики епиеател, (ако се пе варам, Каетелар) тужни символ геиија, који је пјшнуђен да онет еа л.удима онћи, пошто је дуго времена у небеекијем иредјелима боравио. Него треба имати на уму и прилике, у којијем је Микеланђело евоје титапе.ко дјело изводио. Споменуо еам већ н.егово супарпиштво са 1 'аФајилом. Лли 1 'аФајило пс бијаше његов најжешћи такмац'; и.егов је пајжешћи, најоиаенији такмац бпо неима,]> Г)рамаи'|'е, који ће .једног дапа доћи п нрс.дложити дани Лулију, да Микелаићелу повјсрЈГ .докорисан.е Сикстипеке каиеле. Г))>аманте то чин.аше у очитој нам.јсри, дШ/Мик('.1Јапђела пеприлици изложи, јер му добро нрзнато бјеше, како .је овај велики мајетор — ма да ее нокашто пеИмаретвоМ, па н слика]>ством бавл.аше у нрвом реду вајар. И заиета, Микелапђел-о, који бијаше афресковап.у носве невјешт, отклони нопуду п замоли напу, да тај ноеао другоме повјери. Ама Јулије бијаше тврдоглав; он пе хтједе да се даде разлогу, и ако му умјетник нанађаше разлОг над ]>азлозима: евоју несноеобиост за такав нотхват. г Га је нанина уиорпост мо]>ала Микелапћела још нсмилије коспути, ако се нромиели да је па два корака од „Сикетинице" млади РаФајило, баш у тај мах, своје дивне одаје сликао. Првоме скулптору евога вијека Јрожаше онаено1Т, да се н против своје воље нокаже с]>едње руке слн-

0 Е>ка]>. Али тај умјетиички Голијат не клону инак духом. Кад увиђе, да би ее узалуд панииој вољи онирао, ои даде вол.у за невол.у, дозва к себи иеколико вал.аиијех „афреска])а" из Фијоренције, да од н.их и]>актичну страну тога носла научи, на се затвори сам у Сикстинској канели, умујући неколико дана под оним високим, пространим, голим иебом, које бијаше позваи да паеели дивнијем илодовима своје чудотворне Фаптазије. Нредставимо себи човјека, који је већ пеколико ремек-дјела из мрамора истесао н у чијем мозгу д])ијемл,е приталожена читава легија м]>аморпијех стаеова, што само чекају да ее мајетор лати длијета и чекића, на да се као но чуду каквом иод његовијем ударцима иснупчају; пре.дставимо себи човјека, којега паједаред нрилике пагиају да сво.ј главни нозив забатали и печувеиијем нацором нов заиат нригрли. унутивши се новом етазом, имајући у виду са евим пову мету, а у рукама еа свнм пови халат! Да страшна ли је то борба, морала бити, мој Милане! То јс можда мајејајиија нобједа, пајеклатаитнији тријумФ л.удске енергије над мехапичним нрепопама, што човјечји пОдет на овом свијету санип.у! Па ни то не бјеше еве. Порсд унутраиш.е борбе, која му је душу кидала, имао је умјетник да се бори и са ван.скијсм зановетима, што га у п.егову раду ометаху. Међу тијем заповетима треба у ирвом реду епоме.иути пестрпл.ивост иапе ЈуЛија, који бијаше што но реку, јсдном ногом у гробу, на једва чекаше да се дјело доврши. Ма да бјепте са свијем г|н>пуо и оматорио, он се оиет евакп у бога дан у Сикстинипу свраћаше, да умјетника кии.и и иа бржи рад нодетиче; или, што је још горе, да му евојим незграпним савјетима досаћује. Некад би се жалио, што Микеланђело иоеве мрке боје унотребљава п што, у елике евојијех нророка одвећ мало иозлате улаже. На што би му еликар: Свети оче, л.уди, што сам их овдје иасликао, не знађаху ни за какво богатство; то су светн л.уди били, који су љу-