Стражилово

-и 299 Е>-

је било иа пут крспути, кад смо анали, да иас с ове страпс мора та ирекрасца слика чека! Трансфитурација , или ти Преображвње, ириказује познати библиски ириаор на Таборској гори. Христос, у бијелој хал»иии, диже се лагано са асмл»е, тс га по мало неетаје у небеса. Материја, која се ирсображава; тијело, које сс надземном моћи у дух претвара, нриказано је овдје такрвим ејајем колорита и кдер-онекурних сфската, да те чирто снонада сумња, да ли је то проста људска рука саздала! Илија и Мојеије, који су, се тако1)С над брдом узпијели, мотре екстатичии свога божаиствеиог учител.а; исиод п»их, на брду, 11етар п Јовап, у разним ноложајима, заклап.ају сс рукама од ждраке божаиствене свјетлости, што пх озго заблијештује. Под п.пма, па'дцу бријега, стекли се остали аиостоли, а међу гСима старац једаи, који их куми и богОради, да му од мука ослббоде једпо бјесомучно момче. Златокоса цура нека пала је па кољепа цред апостоле, на их и оиа заклиње, да сс смилују невол»ном момчету, у кога је апатемн.ак ушао. Али они као да веле: пс можемо вам иомоћи, божанстнеии је учител. горе на брду. Ала дивне слике, мој Милане, и какр ти одмах и очи и с])це очара, како ти се за навијек у душу смјести! Оие краслгс и смјеле аностолске .главе, отта оштра и смагиута лица, оне риђе и нросиједе браде, што сс иовијају као да их вјетар гони; «гт1с живе, пуне израза очи, све је то таком техничком сав])шености тта ттоставу Фиксирано, да те љихов видик, ма колико се спре.мао да п.ешто изванредно впдиш. онет кроза све жилс нррструји. Оттај сс исвољни момак од муке сав укочио; сиједи му отан хоће лијено од туге да свисне. А оно плаво дјсвојчс? Ох 0110 је таком очевидпошћу и вјештачком п.сгом пасликапо, да ти се збиља чини, е ћс сс иапрасио устати и од ностава отргнути; бива ти, као да јој чујеш шум хаљина и тот1ли дах из устију. Она куми и богоради еузпијем очпма апостоле, да ее иатиику емилују; видиш но свему, е би оиа евој рођенн живот дала, .само да биједно момче ослободи. Па ти ее и нехо-

тице срце стеже, гледајући ону муку тт опо запомагап.е, и чието мозгант, како би ономе псвол»иику у номоћ притекао, да ес тужаи исирИви и од опијех мука ослободи. Човј'ек не може да ее ове, слике д<»во .Т ј ИО ттагледа. Па кад нае сада тако заиоси, кад су јој мрке боје (због отте блажсне чаћевинс) куд и камо потамљеле, то иа уштрб оеталијех боја, е којима, еу <*е извортто слагале, помислимо <-амо каква је ова слика морала изгледати, кад јс сликар ттстом довртнио, тс кад је иеумрлом покојнттку нзпад главе истакоше! Ево пас на Сикетииекој каисли. Некад еу страпци у ову каиелу долазили, да гледају иатту, окружена кардиналима, како недјсл.ом мису служи; та ес миса обнчно служиЈГа уз музику и иојаљс тпкопаца; по иекад би ттапа па латциеком јсзику и к])атко слово изрскао. Дапас тогл всћ нема, јер као тпто је позттато, евсти се отац устеже еваког јавиог ботослужења, у имс протеста због повријеђеиих суисреиских нрава Пстровијех нашљсдника на вјсчпи град. Али ако је нутиик данае лишсп оппх номнозних религијозпих Фупкција, којс еу се разцим нразницима, на и ттедјел .пим даном, у овој каттели држале, тај му је тубитак обилато иакћађеп умјетпичкијем благом, којим јс ова богомо.ва спабдјевепа, те којему сада носјстилаи, можс сву своју нажп.у да поклопи. Чптав проонектни дувар Сикетипске канелс, бива опај у диу еи]»ам улазпика, застрт је чувеним Микслапђеловим живониеом о Стражњем Суду; а илаФОтт ,ј<; с краја па крај декорисап разиијем а«1>рсецима истога мајетора. .У овијем жииописмма обухватио је Мпкеланђсло својим оријашким умом, као год Данте у својој Божаиственој Комедији, укупно дјело Свевишн.ег Творца, како нам га излаже дивпи библиеки енос. Миеао божанетвепог ттјеспика, еаздаиа у видљивом облику, паитла је вјерпа израза у дјслу •божапетвеног сликара. И овдје и опдје опажа се једнака оригиналност замишл.аја, једпака тежи.а ка узвишепом и грандијозном, Пе ћу да тјт онисујсм животгасиа чуда Сикстинске капеле, јср се та чуда ие мо