Стражилово

-кз 330 Е>-

— „нозмваетел клјцуб и пародЂ сербскЈп вт> нрос.итслпомт, писагни великому Леонолду, Ммператору Римекому 1Пј л г ];то 1699 поднешемомт, Августа 23. по свИд-ћтелству Браиковича вт, кп. V. па страни 2038." И наши нисцн просто номип.у само пску нривилеђију, јенопол.ским Србима од крал.а Г>ладиелава г. 1440. даиу, али даље нико нити пита и распитује, нити раибира, нпти тражи и ис■тражује, као да се та привилеђија л,их тиче оиолпко, колико се тнцала и тиче Кнгла, Швикера и осталих Иемаца и Француза. А да је било мало више нажње и добре вол.е, да с.е само тражило, лако би се пашло н са:шало, шта је.даио и новлађеио јенопољским Орбима помепутом нривплеђијом крал.а 1>ладислава1.од г. 1440., и ми бисмо давио ве1> били на чисто с том привилеђијом. Ра,ји1т, номин.ући „милостиве привилегије" угарског крал.а 1>ладислава 1Т, јеноиол,ским Орбима дане, иомиње и то, да су сс Срби г. 1699. у својој молбеннци позвали и па те привилеђпје Владиславл.еве, а иомеиувши то, додао је још: „као шго сведочи Гроф ТзрпнковиИ у својој кропици, књ V. стр. 2038. Да је ко од иоменутих наших нисаца, који иомепуше прнвилсђију крал.а Пладислава од г. 1440., иа ир. паиг г. Александар Стојачковић, нотражио у митроиолитској библијотеци ]>ранкови]јеву кронику, нашао би иа страни 2038. те к])онш;е изложену осму тачку молбенице српског парода цару Леоиолду, г. 1699. поднесепе, или пајпосле, пије се требао мучити н тражити рукопис Пранковићев у митрополитекој библијотеци, већ је могао завирити само у IV. део Гајићеве исторнје будимског издања, где би нашао штамнану номенуту молбспицу ерпскога народа од г. 1699. и иа стр. 351. ос.ну тачку те молбенице, која овако гласи: „Отт, л-ћта 1440 шфвгли Иладис.лав, кралв УнгарГи п Полши, 1464. первБЈн Мавтеи Коркшгв, такожде кралв, и отт, л г 1;та 1501 вторми Нладиславт, кралв, 1акоже нз прилоговт, 110д Б. лвствуетв, лко отте> сихт, Нелцч. Нашего предковт, средствомт. привилегшскихт, Грамматт, за о.строво Чепелв, иначе ГацКовиптј, исподт , Града Будима лежаш,ее, намт, Орблемт, отт, древпнхт, времепт, в^читнмт, правомт, всемилоетшгћише даровано еетв и Т. д. 11з те тачке јаеио се види да Орби г. 1699. номињу и нозивају ее на п]швилеђије, Орбима иа острву Чеисл.еком у горн.ем Ковину од угар-

ских крлл.сва, а на име од краља Владиелава 1. г. 1440, од краља Матије 1464. и т. д. дапе, а. о иривилеђији, Орбима у Јеноаољу г. 1440. даиој, нема у њој пи помена. Како се наш Гајић помео или шта га иомело, ја не знам, само зпам то, да се он помео н да само услед пометње говори о привилеђији или о привилеђијама крал,а Владислава I., које су дане Србима у Јенопол.у место Србнма у Ковииу г. 1440. Крал, је Владислав 1. збил.а издао г. 1440 неко заштитио пис.мо Србима, који су г. 1439 из дол.н.ег Ковина у угарској земл.и — а не из српске земље — расејали се п на нослетку се еклопили чак иа острво чепељеко и на неко време наетапили се у месту, које .е доциије. нрозвало малим или ])ацким Ковином. Али крал, Нладиелав I. није пн помепуте- 1440. нп доцппје пздао какве Нривилеђије Орбима, којн би се били доселили из српске земље и иаселили у Јспоиол.у у земл.и угарској, јер насел.е срнско у Јенопол.у из доциијег је времеиа, а не из времена крал.а Нладиелава 1. Године 1439, кад је турска Војска дошла да оиседне Омедерево, прешао је деснот Ђурађ са гос.иођом Јерином и сином Лазарем, с неколико владика и свештеника п с двором евојим у Угарску, да нокрсне угарског краља Алберта, коме је био клетвеник, е војеком иа Турке. Али за Ђурђем гоеподарем пнје нотегао и срнски иарод листом или у већој маси да се иаеелн у Јепонол.у, земл.и између Криш.а и Мориша. .0 таквом иеел.ењу исма у повесиим изворима пи помсна, јер да има у њи.ча, о томе каква таква помена, зацсло би то и Чсдомил, Мијатовић у књизи* „Дееиот Т>ура1> ]>ранковић" иомснуо. Што се дакле до сад помињало пеко „наеел.ење српеко" у Јенонол.у и нскаква „привилеђија, насел,сн>у том од угарскога крал.а Виадислава I. г. 1440 дана," има с.е једино и цигло приииеати и унисати у грех нашем Јоваиу Гајиђу, који је раеејан и иеномњив био, кад јс иоменуту осму тачку опе молбенице народа ерпекога од г. 1699 читао и на основу те зло разумљене тачке оно у књ. X. гл. 1. § 2. својеиеторије нанисао. У иомснутој осмој тачци говор је.о ковинеким привилеђијама и о тим ковинским иривилеђијамо расправљаћу у друго.м прилогу за иовес.т (;])ба у Угарекој. У Г|)гстегу, 11. (23). Маја 1892. И. Руварац.