Стражилово

-чз 331 е>БРАНИЧ СРПСКОГА ЈЕЗИКА,

Проч>. I'. Врхбвац написао је критику на „ Граматику старога оловенскога језика за V. и VI. разред гимназије но А. Лескину саставио ЈБуб. Стојанови!"). Бсоград, 1892." и н.ом јасно нокалао да г. Љуб. СтојанОвић није разумео Лескина. Ми ћсмо неколико пабирака изнети из те граматнке, пгго је остало иза г. Брховца. Не знам зашто јс г. Брховац оставио те пабирке, те их ппјс хтео обрати за критику своју. Баљда су му се чиниле сасвим трухле, па сс није хтео нлма да брља, или их је можда превидео. Ако мисли г. Брховац нрво, онда сс вара л.уто. Ја држим да се не 1ту убрл.ати од тих трулих набирака у граматици г. СтојановиКа, јер ћу добро пазити, кад их будем брао, где ћу их ухватити да одчуиам. Тим што ћу одчупати, учниићу добро Лескииу, што ћу н.егову красну граматику очистити од нрл.отина г. Отојаиовића, да не би когод код нас помислио да је све тако казао Лескин у својој граматици. Лескии не, говори мпого. ()п мало каже, али то мало много значи. Лескииа треба разуметн. Да га нак г. Л>уб. Стојановнћ пије разумео, то је могао сваки јасно нидети из крнтнке г. Брховца. Алн ево тг ја ћу иаликолиби нешто принети на жртве^ пик п.сгова иеразумеваи.а и иезнања. Лко пак са жртвеиика тога скочи вариица која у колибу п.егову и запали је те му изгори сва заједно са трал.ама у п.ој, ја му не ћу битн крив. Са н.егова је лсртвеиика скочила варннца; ои је дакле сам своју колибу запалио. I 1 . ее Стојановић пре две године дичио као иаликолиба, а сад ето варпице скачу са његова жртвеника на саму п.егову колибу. Ово је заиста сожа.гЈпид достојно. 1.) I 1 . Љуб. СтојанОвић на стр. 9. има три деклинације и то — као што ои каже <— имепичкј нромену. замеипчку иромену и сложену нромену. Г. Лескин не калгс изрском_ којшко има деклинација, али се из н.егове граматике јасно види да их има две, и то су именска (ВеНпт Нон с1нг> ^от!на) и заменичка (ОекћпаМои Јег РгопогаЈпа.) Миклошпћ пак има три деклинације: имеиска, заменичка и сложена. У ствари су заиста само двс деклинације, јер се сложена деклииација састоји из номиналне ф прономеи и, дакј% наставци су опет прономннални: н. п. прономен пгпма ген. \-его, дат. \-&моу, иде дакле у прономиналну деклииацнју, јер му сс наставци битно разликују од номиналпих. наставака, Испореди

и са -рпбб, 1-его са раба, \-&моу са рабоу. Додамо ли пак и, гего, \-емоу помипалпим облицима, опда добнвамо истииа сложеи нридев, али су ниак наставци прономинални н. п. иснорсди 1-е го са добрн\-его, 1 -емоу са доброу\-е,моу. Из овога сс види да у ствари има само две деклипације, номииална и ирономинална, као што Лескин узи-ма' у својој граматици. Зашто није г. Л>уб. Стојановић узео две деклинације, кад је.граматику своју ио Лескину саставио? Зангго је то радио I'. Л>уб. ('тојановић, кад је још за живота Мик.тошића казао да је чуо од некога „призиатога слависте" да је Миклошића граматика 101 дапгеп 1нк1 ргобкеи уегаНе(? Ево затпто: зато што није разумео Леекина, јср Лескин је писао граматику за принравие л.уде, којима пе треба сваку маленкост обссити о иос. Г. Стојанонић дакле, где иије разумео Лескина, ондс сс наслањао иа Стојана Новаковића грфматику, те је из ње иопабирчио' баш оно што није ;обро и што п.сму баш пс иде у рачуи. Али осим овога још су класичнији технички изрази. Мссто да каже имепскч двклинчција или именскч иромена, а оп зове то именичка иромена. Ту је хтсо г. Л>уб. Стојаиовић да се покажс паметннји од Лескина. N0011101 вић.ч^апНуа, иогшпа асЈјесНуа н ншпегаНа имају у словснском језику једнаке заједпичке паставке за падсже| сасвим сс дакле јсдпако мсњају. Откуд даклс да се намсћу именице са својим именом придевима и бројевима? По логици г. Стојановића , могли бисмо назватп онда именску деклипацију и иридввском ироменом. Кад поппим вићвГ, пошЈна ас1јесГ и нишегаНа имају заједпичко име попипп, кад имају саским једнаке наставке, једнако ее мењају, није ли онда олизу памсти да се та дсклипација нма назвати н.ихоцим заједиичким именом, а то је пошеп, дакле номиналиа деклинација, именска" деклинација, а никако имсиичка деклинација. Али г. Л>уб. Стојан. хоће за Бога да буде наметнији од Миклогнића и Лескина. 11(1 ово сада на страпу, јер треба један нут да дођемо на „Бранич српскога језика." Г. Л»уб. ('тојаиовић вели на стр. 9'. „ Именичкп промена дели се на промену гшвницч* и т. д. Ово јс класичпо. Ја ћу ово класичцо глсдати да примсрима нокажсм. То јс гако гтсто класичпо српскн казапо као кад би ко казао: Историја сриска дсли сс на историју (Јрба и т. д. Овдс је добро гг.ти неторија. сраскч,