Стражилово

-43 338 к-

Обнажене беле груди Мирлеша рајеким ноји, Премалеће вечно ојди, МЈгадост бујну да заиоји. 1'ужииасто бере цвеће Л пуцољке мирисаве Божнца нам дивна меће На брежуљке таласаве. Нек иунољак на тој купи Румеинла шири крас, Љуби, докле ружа пупи, Док нроЈгеће грлж нае!" Тако Ширма песму своју Уз кшвале и тлшган, , • Одалиске за н.ом ноју Ударајућ' длан о длан. И у. том чаеу ћора, к'о холуј узбуљепи. Разманув завесе тенске, чудноват странац стуни. Оргије вриенуше лиетом, саптура глас заиеМи Ирод страицок премлаиулим, нрестолу што мристуип.

Са даљнпх пусти*љеких етрана овај се Араб диже, Пророков весмик смели, меековме газећ' равнм, И стрме ирешавши горе, па дворе Цосра стиже, К'о са Елбора мрког кад падне облак тавни. Ои емелнм кроком нриђе и цшгов листак пружи. ТЕророка сијјног слово на њему нламом гори: „Један је Алах еамо! 0, Косру, њему служи! IЕод гатитом вечног Бога Мухамед теби збори! Рушн кннове лажне и смерно прнђи меии! 1Еод сеиком вечие елаве приклони главу твоју. Јер еудбе ненобедне над тобом дећу сенм Развратни, кај се. кај се, и спаси душу своју!" Е1ерснеки тигар нлану н беено нокида лисје, Бацив га у прах доло; ал' Араб руку диже; ,К'о лисје искидано нек иада обест твоја! Персијр, силу твоју оевете нламен сгиже!" ЕЕ мрачпог Араба неста, сукорна нека сеиа Над ЕПахом крила свија, оргије немо стоје. Зацнпљен Косру блеие а ПЕирма мрснлашепа . Корама таласавмм нагбте скрива. своје. Драгутин Ј. Илијк.

НОВИ СВИЈЕТ У СТАРОМ РОЗОПЕКУ. П рича Сима Матавуља.

|»ије тридесет годипа град Розо^нек еа иодграђем имадијаше п.ешто випге од хи.г.аду душа. Станонници се дијељаху на староеједиоде и дошл.аке. Старосједиоци бијаху Срби, донгљаци „свака вјера". И једни и други дијељаху ее засебпо на три еталежа. Срнску ариетократију чип.аху етари иомореки капетапи; ередину трговци и имућније запатлије; Фукару сиромашнији ])адиици, дађари и рибари. Дошљаци се дијељаху по овој степепици: еудија, нолицајеки комееар, п.ихови приетави, два љекара (срески и опћинеки), иижип.ер, анотекар, уиравници: поште, телеграФа, нореза, царинаре, писари, ирепиеивачи, каНцеларијски нријавници, два тамничара, жандари и но(!лужитељи, п.еколико крчмара и радника у подграђу — у све. око тридееет породица. Осим тога, у Розопеку бијаху четири

духовиа лица и два школека: -— прото еа канеланом, канопик еа кооиеј ^аторОм и два учител.а, п .има подложпа. Тијех Јнеет л.удн бројаху ее као двије заСебие каете, са два одјел.ка. Најзад, у тврђави розонечкој бијаше око дванаест ОФИцира и батаљоп војппка. Кле, нрије тридееет година Розопек је био у љечему палик на Индију. Али ондашн.и Розонек могаше ноелужити за углед, што ее тиче реда. У њему је живот правилпо текао; п.еговл била откупаваху једпаком мјером. Зором, еви каиетани сједијаху на евојим тераеама, пушећи из дугачких чибука; мало касније, отвараху се нродавнице и радионице; још каепцје, отвараше ее каФана „код Ауетрије," у граду; још каеније, кунљаху се у п.у чиповпици, иа иђаху одатле на свој поеао; још касиије, крепуо би ее начелиик (кмет), — који .је увијек