Стражилово

43 339 к-

Сдараи био и:ј каиетапскога реда, —• у оићипски дом, а за њим би ишао паидур. Једигго, ђачићи бркаху тај ред. Попгто би свак отиигао гга свој посао, опет би завладала типгина у граду. Кроз и.егове четири улице ријетко би се кад вггдио гдјекоји сељак, који имађагпе посла У ( 'УДУ' или У К0 Ј°Ј другој каггцеларији; гга бп, до ггодпе, ирошла која слупткиља, или који Факигт (амалин)... Бога ми, бнло је јутара кад госиођа Тереза, порезпикова жепа, којаје увијек сједјела крај прозора, ие би видјела живе дугпе. У подграђу увијек је било живл.е. Уторгшком, као ггазарнијем дапом, настала би велика врева и у градићу и по подграђу, само до подне. Али свакога дана, без разлике, кад би велико звоно на латинској нркви св. Фрап>е огласнло иодневицу, кад чиновници излажаху из канцеларија а ученици из двију школа, кад би се нрозори око градскога трга испуггили женскијем главама, тада би то срце розопечко треиутно, али јако живнуло. 1Га опда ггослије ручка опет би пастала тишипа, — уирав оида би тек и завладала мртва типгииа јужне „сијесте", која зими траје до два часа, а л.ети и до четири, која има н.ечега свечапога и величапствепога, тпто ти иапомип.е (Боже оп])оети!) главни дио богослужења у цркви. У то „глухо доба дневи," (како зову сијесту у Розонеку), један човјек и и.егова жепа имадијаху највнше посла. То су били Бепо и Мандалина, влаегтици каФане „код Аустрије". У подграђу било је десетак буцака, који се зваху каФанама, гдје се купљаше Фукара, али за отмјетш свијет бијанте једигта каФапа код „Аустрије" па једиттом розонечком тргу. Трг је иољаггица, по којој се може шетати око стотину особа, кад свака тачно држи свој нравац. Око трга су најл,енше куће, у којима становаше дошљачка аристократија. Ту оида бјеше опћиггски дом и апотека, а међу и.има иоменута каФана, са четири ирозора на лицу. Дуж цијелога тржиога руба, од опћине до анотеке, бијагне тротоар, три лакта пгирок, једини

тротоар у Розонеку, али зато чист и гладак, као пбд какве господске диорнице. На четири краја бијаху четири стародревне мурве (дуда). На средини другога руба, лицем ка лицу каФане, бијагпе једиа грдна кровип.ара, без прозора, која је кварила сву л.еиоту трга и која је заклагг.ала море. Намислитс чрвјека у иовој и лијепој одјећи а са нл.епш.ивом каиом тга глави! ето таки је утисак чинио и розонечки трг због песретне кровињаре! Страпци јако замјераху мјештанима због тога, а мјештани тврђаху да ће „нови начелгшк" одиста срушити кровип.ару — Тако су говорили, али ттијесу вјеровали, — јер, за четрдесет годипа, у програму свакога кандидата за ттачелничко мјесто бјеше у првоме ])еду рушен.е кровињаре. Не може се рећи, да Розонек ггије имао и енергичних начелника, али свакоме сметаху вијећиици у тој намјери, — управ главии им задатак бјетне, да га снријече у томе, да се тијем не би прославио. Стога се често и мијен.аху иачелници, стога је . . . гго да оставимо ту жалосну историју. Бегтова каФана бјеше дугачка до двадесет корака, гнирока десет до дваиаест, висока толико, да ни иајвиши човјек пе би допр'о главом до таванице. У њој и пред тг.ом бијатпе нет столова са мраморним нлочама и десетак обичних. Пошто се у Розонеку, готово три четвртине године, може сједјети изван куће, то већи дио столова и столица бјеше па тротоару. Иза тезге, у полици, тга иет-шест иреградака, сијаху лијегго поређане скленице са ликерима. Врху полице, између цареве и царичине слике, бијаттге мала Богородичииа икона, иред којом увијек чкиљаше кандиоце. Опе године кад је настао ггови свијет у Розопеку, Бену је била седамдесета. Бијатпе омален, падутијех блиједијех образа и сав изгледапге као да је труо. Носио је увијек њекакав угасит капут до кол.епа, а гга глави капицу налик на црногорску, само пгто па његовој бијагие срмена кићанка, а то га чињаттге смијешним. Нзегов главни носао бјеше да срачуиава и да тјера са тротоара нсе и „берекинчиће" (мангунчиће). Тога ради држапге иза врата мотку и гомилицу "камепица, те, макар била