Стражилово

-чз 380 вз-

вим. То по.казује голем број израда. Две стотине тридесет и пет комада овакако је врло велпк број. Како сам горе споменуо, црпла јс школа градиво за св.ој.е нослове већииом нз св. иисма, те се може казати да је љен правац искључиво религијозан. Прота панчевачки Иаса Живковић, који је помагао мом оцу нобирати градиво за историју ове школе, иотврђује тако исто овај моменат. Срмћу Лазара Ннколика (1889.) ишчезнуо је последњн иредставпик Данилове сликарске школе, која је многе српске цркве п кућевне У З емуну.

просторпје својим радовима -украсила. Узевши доба, кад је Данил иаичеиачку цркву радпо а прота Константин Арсеновић му се придружио (1827.) па до смрти Лазара Миколића, могло би се рећи да рад ове школе обухвата нешто прско шездссет годипа а у том послу лако је могуће да јс школа ова израдила око хиљаду иослова, који су данас по Угарској растурсни. Нећ сам овај број осигурава овој школи трајно место у историји уметности наше а диже јој углед још већма то, што великом учитељу Коистантипу Данилу седи уз колено и — Ђура Јакпгаћ'. Др. Владимир Нинолић.

ж с , \1х- <Ж> , ч | х' '•л-" Ф КМЖЕВНОСТ. Ф -т» -т* -т- ~-т- I 4 - т- -т- -гПРИЛОЗИ ЗА ПОВЕСТ СРПСКОГА НАРОДА У ЗЕМЉИ УГАРСКОЈ. II. 0 ковиноким привилеђијама. И австријски министар Партенштаји у познатом кратком извештају о Србима (Илнрпма), који је А. Сандић нреВео иа ерпоки и издао у Пс^^у г. 186.6., расправл.а у У-о.ј глави о привилеђијама српскога народа и помшве иа првом месту на стр. 68. и 64. ковинске нривилеђије. По Матнјн ]>елу и по Крчелићу поменуо је ковинске ирпвилеђпје Еатона (Н >в1:ог1а сгШса гв§ит Нип^апае, XII. т. стр. 510., а но Катонп Епгл (III. 373) а по Енглу Феслер (V. 657.) и многи други, којс не ћу пи да номињем. Од иаших нак први поменуше ковинске привилеђије Срби у молбеницп од г. 1699.; а од писаца папгах Павле СтиматовиК у Српекој Пчели за г. 1833. стр. 90 и даље. 0 српеком Ковину и ковинеким нривилеђијама писаоје иокојпи Јаша ИгњатовиИ у Српском Народном Листу за г. 1843. у броју 49., и Максим ЛудаиИ у истом листу за г. 1847. бр. 3. и 4. „Оемотреније српског Ковина у Ади чснељској." Овај истигосподии нисао је г. 1861. у званичном листу „8в㧫пу" (бр. 49. 50. 51.), — као што ми је он сам у нисму од 12. Нов. 1882. саонштити доброту имао — о Дол.по- и о Горњо-Ковинским Србима, а пајвише о старој нашој цркви у Гбрњем Ковину, а тај његов онис рецепзирали су етаринари угарски Хензлмап и Ромер у угарскНм чаеопнсима. Нсти је. М. Лудаић нриопштио у Српском

ајић пије зиао за ковинске нривилеђије, бар нигде у својој иеторији не спомиње 1'ајић те привплеђије; ио мее/го ковииских иомињс ои, као што смо вндели у прврм чланку, другс неке иривилсфије, новонаеел.еним ('рбл.ем у Јепопољу дане. Но ако 1'ајић не спомиње, то спомињу ковинске нривилеђије многи други ипсци, и ранији и позиији, и ианганци и етранци. За те прнвилеђије знао је већ Павле Ритер (Витезовић), који је ирви иочео па крају XVII. и у почетку XVIII. века будити и разбуђивати браћу нашу Хрвате, као што номиње онат Крчелпћ у КоОПае ргаеНтЈпагев Ке^птит Ва1га. С1)гоа1. на стр. 433.: „ОосПзвЈтиз КШет.ч геПдиа јп1ег ћаће!: еИат ех1гас(ит РпуИе^тгит КазсЈапо гит уе!егит", где ређа те нрпвилеђије и у кратко помиње садржај тих привилеђија, а имено: краља Жигмунда од 1412. и 1428. годиие; крал.а Ладислава од 1450. (? биће од 1453. г.) и 1455.; краља Матије од 1464., 1473., 1474. и 1489.; краљице Беатриче од 1477. — и да еу ковинске привилеђије потврдили краљ Владислав II. и Ана крал.нца (1503.) и Јбван Запољац г. 1536. ПознатИ стари угарски историчар Матија Вел, описујући у великом свом делу : Ко1Ша Ннпдапае поуае, у трећем тому, -УГеппав 1737. стр. 521 и след чепсл.ско острво, помпње ковинске. привплеђпје.