Стражилово

-<з 379 ен-

вишић млађи, Урош Кнежевић и - Лазар Николић, о коме ћемо цао сликару иешто ироговоршш, доноееКи овом приликоМ читаоцима и лик и.егов, Да су се горњих нет сликара Даиилова вравца држали и н.егови учевици били, о томе има. доиол.но доказа а најбољи је у томс, што је Бе1)ина од н.их на жинота то нриинанала. Свих пст су .код Дапила учили. Лазар Николић нисао је у осталом о овој стнарн опширно г<јд. 1880. и 1888. у „Застави". Љ<зар НиколиИ родио се у банатском селу Јарковцу, не далеко од Иеликог Кечкерека, дне 29. марта 1824. године. г 1,о 1852. није се никако црташсм ни сликарством бавио а, како сам често приповедашеу пије управо пи праве линије вући знао. Но када речене године Коистантин Данил орпску цркву уШобрици, где је Лазар Николић живео, радити поче, омили му овај посао тако, да јс свс слободпо времс седео Данилу за леђима и посматрао начин његов^е радње. Несретан нокушај да се Пез знан.а г : |,апилова окуша у цослу маспом бојом, о коме нн појма није имао, даде Дапилу повода да Лазара Николића почне правилпо из ночетка учити оловком и кредом, у коме је послу за кратко време тако уепевао, да се Даннл чудити морао. Ва годииу дана знао је он потпуно цртати, те га еада Данил стаде у послу масиом бојом подучавати, у комс је тако исто брзо нанрсдоваи. Данил упозпаде у Лазара Николића велик сликарски дар и од тог је доба иодуиирао учитељ свога ученика екоро до краја свог живота. Но одласку Данилову из Добрице 1855. радио је Лазар Николић сам с таким уснсхом, да мује од стране белоцркванскс регименте, мислим но пуковпику Химелићу, понуђена била стипепдија, да се у Бечу усаврпш, по он тога нс хтеде примити, јер је у то врсмс био отац двоје деЦе, те их не могаше за иреме евог одеустВа па сигурио место склонити. Од годиие 1855. па скоро до дке или три године нред е.воју смрт -(умро је 28. марта 1889. у Добрици у Ванату) имао је непрестапо посла, тс је по гласу снојих бележака израдио укуппо две стотине и трид«сат и иет разних сликн , међу овима разне слике за цркВе у Црепаји, Делиблату, Орловату, Маргити, Напчену и Добрици; у овој потоњој четир црквене заставе и четири нелика евангелиста (1К59.) па црккепом торн.у више звона, које је мсђу тим кшпа и супце тсчајсм годип.а посве оштетило. Од других нослова, за које зиам, израдио је ликовс нарохе Ђорђа. Дрндарског, :лик Гаврила Животина, Саве Дрндареког, капетапа Андреје Илића, лнкове ишаиског сликара Нартоломеја Мурила и његове Жене, талнјапског сликара Ленарда да Виичија, Доеитеја ОбрадовиЈК!, архимандрита Јована РајиКа, лик (1>рид|»иха Лудвига Јана, утемел.итељ! модерне гимиастике, и ,још пс1,-с друге.

Мимо ове ствари израдио је за приватне особе читан низ других слика, већипом иобожннх ствари, као што је ово у општс карактсриетика Данилове школе. Око двадееет слика цалаае се код мепе те се из истих рад Лазара Николића иајбоље може просудити. Међу овс послсдње епада једиа „Тајна вечера" но Данилу, како је у Добричкој цркви, „Мати божја" иа преетолу е дететом, „Св. Никола" у великом Формату, „Васкресење" једно, „Рођење Христово'" и. оиет једно друго „Васкресен.е". Ово потоње'. израдио је по једном дрворезу из „Линис. илует повина", миелим за годину 1858. Големи оригинал налази ее у Иеаковој катедралп у Нетрограду, који је Стајбен (8(епђнп) израдио. „Рођсн.с Христово", које еам горс сиоменуо, особито је лепо израђено и биће једна од најленших елика Лазара. Пиколића. Рађено је 1869. године. Слика ова имала јс чудну судбину : иашао сам ју носле ,'смрти м.ога оца на тавану, камо ју јс моја мати бацила. била. Какоје слика приказивала иоћ, у којој је једна група цастира дошла да се новорођеиом детету поклони, то је слика доста тавиа била те се није у соби лепо „презентирала". Због тога је етојала скоро диадесст годипа у иредсобл.у занемареиа и випте црашна него чиста. Нри једном чишћењу убрисала ју је девојка масиом иеком криом и обссила ју мокру тамо, где је и нре била а прашина је тада своје учинила. Но смрти њена творца бачсиа је на таван а каеиије еам је ја реетаури сао. Слика има којекаквих трипаест оеоба, мсђу овима група апђела. Натраг једва се разабира чопор оваца. а уз исте три друга иастира. Осим ових елика вредна јс спомепа слпка „Христос на јслеопској гори", једно „Ра(П1сће", рађсио 1856.;' једпо „Скидан.е с крста" рађеио око 1861. годипс, али не довршеио; јсдио „Нрогопство ђавола из раја"; једна „Св. породица" ио Кбрсџију.један „Св. СиМсон, какО прима у храму Христа", даиас у рукама трговца Ђо:се Нетровића у Добрици. Осим ових слика израдио је Лазар Николић евој лик, седећи иред огледалом, и лик евоје матере Теодорс Николића, после смрти њене по сећању. Слика ова пбследња веома је Добро по1'ођена те показује вслико памћење. Слика: „На добричкој кугла.ип", приказује ондашње месио друштво па куглани а рађена јс за. дра РудолФа Кансмаиа, г:о.ји јс, чиии ми се, у Херкуловој бап.п умро. Како је често и много посла имао, разумс ее по ееби да је било и сумарпа посла. Лазар Николић био јс последњи прсдставник Дапилове уметпичке школе. У читавом низу члапака описао је и набележио све, што је о њој знао ,те јс тако ујсдно и и.епим историком ностао. Наиисао је осим тога биограФИЈу Данилових ученика: Констаитипа Арсеповнћа и Марка Завишића млађег. 11(| ревпости п броју израда чпип се да је ннјнредппји био међу свима учспнцнма Даиило-