Стражилово

-43 39? ЕЗ-

т1'сПап(.е гедгтт ГЈп^апае а Ви^агогит ргоујпсја аерпга'иг) ; где Дунав дели Угарску од области бугарске (в. ТћеЈпег Моп. уе^ега 81ау. тепс!. I. 34.) Но овде се нае не тиче толико град ковииски и жупаттија или градскамеђа кокинска, којој је град био глава, колико нас се тиче подграђе или варопт (орртс1ит, стуНав) ковинска. А ко жели, да сазна више тито о граду Ковину, о ковинској жуианији и о жупанима ковинским, нека ирочита дело покојног Пешти Фриђеша „Аг еНип! гедј уагте§уек" ВисЈаребЈ; 1880 I. 369—410; и нико се не ће кајати, ако прочита све, што је иоменути угарски писац написао о старој ковинској жупанији и о местима, која су иотпадала и спадала у ту жупанију од почетка XIII. до краја XV. века. Само нешто не мбгу ирећутати. Наш г. Максим Лудаић номенуо је у иоменутом писму од 12 нов. 1882., да је ТТешти Фриђеш његов личпи нријатељ и да му је он тада, кад је нисао поменуто дело о проналим угарским жупанијама „о Ковину или боље рећи о Дољњем Ковину лепа дата дао на два табака, која је нашао употребљена у том његову делу, али о том, од кога је добио оп те, податке, о том — вели — нема ни иомена, премда многима другима зКхваљуЈе па даним му иеторијским ттодатцима. „Није леио!" додао је добри г. Макса, — па и ја велпм да није лепо пе поменути и не захвалити се, али по што је међу тим Пешти Фриђеш отишао Богу на истину, то нека се утеши г. Максим, Знајући, да Бог све види и све зна и да ће свакоме платити и свакога наградити ио заслузи. И подграђе ковипскога града као трговачкб место номенуо је већ Арављанин Едриси (тсЈпз) године 1153 (в. "УУПћећтт Тотазсћек, 2иг Кштс1е с1ег Наети8-НаЊтп8е1 П. Бте Напс1н|8\уе§е јт 12 Јаћгћ. пасћ (Зеп Егкипс|]§ип§еп с1ез Агаћегв Мпзт. ^теп 1887. 8. 12.) Поменувшп на левој страни Дунава Бач, Тител, Панчево, помиње на послетку Едриси СЈе\теп (Колутп, ћ«т АпзћетЧиб^ботеш, та$у. Кбуе, тп с1ег 8Ј>а1. гбт18сћеп КатзеггеИ <рроир10у Ко)7(7Т7лт1а; ос1ег КоП8 {ап4Јо1а §епапп{). Едриси пог.тавито се обзире на трговачка места, те зато ваљда Земун и Вам и не спомиње он. У иисменим с.иоменицима ХШ. и XIV. века ттема помена о ковинској вароши, но свој прилици с тога, што нису сачуване лиетине, којима су подел.иваие Ковинчанима слободе и повластице. Краљ Жигмупд помиње у својим листо-

вима „апУдиаз Ићет'{а1е8 стујцт кеутепвтит";" Најстарије привилеђије, које су до ттас дошле, потичу од краља Жигмунда (1387 —1437) и међу њима она од г. 1396, која-још није штампана, а коју помин.е Максим. Лудаић, и у којој се т:ра.)т. Жигмунд позива иа још старију своју повластицу, Ковипчаном на доњем Дунаву дану. У иривплеђији од 25. Априла 1405 помиње крал. Жигмунд верност и верпе службе и стечене заслуге варошана и гостију своје вароши ковнпске: „с^тит е! ћозрНит стућаИ« поз^гае Кеут \ г оса1ае." У налогу свом на каптол цркве тителске од г. 1412 помиње Жигмунд крал. верне своје варошане, становпике и ћук (рорпћ) вароши ковинске („стћиз е1, ЈттћаћЈ(:а1опћи8 ас рорићв иптуег .чјз стуНаИв по«{гае Кеуг 1 ) а тако исто и у главној његовој нривилеђији од 29. нов. 1428. и с1»е8, ћоврНеа птсо1ае е! тпћаћНа^огеб Иочи-ае с1У1(-а118 Кеуе ?оса!ае.« и у потоњим његовим листовима и писмима од г. 1429. 1435 и 1436, иа тако исто назива их и наследпик и зет Жигмундов, краљ Алберт, у потврдпици од 24 фсбруара 1438. Пнгде се у тим листинама тте сномињу Срби као варошани, гости и становници варопти ковинскеида нема доцнијих листова п привилеђија а наиме краља Владислава од г. 1440 и краља Ласлова од 1455 и других, ми данас не бисмо знали, да је међу варошапима, гостима, становницима вароптп ковииске било и Србаља-Расцијана, то јест становннка, који су дошли из срнске земље и као гости и трговци настанили се у ковипској вароша као згодном месту за трговину. У привилеђији, коју је краљ Жигмунд издао Ковинчанимау Карансебешу, дне 29. септ. 1428, преноси краљ своје право иатронатско иотпунце и савршено на бирова, варошане, госте и становнике вароши своје ковинске и даје им власт, да могу у будуће, кад се год уиразни место свештеника при парохијалној цркви њиховој, избрати способно, образовано, и доброга владања свештено лице за свога плебануша и предложити га своме дијецезалноме енископу норади нотврде. С обзиром на то место, не може се мислити, да су Срби православне вере сачињавали главни и већи део део становништва вароши ковинске па доњем Дунаву, вап ако узмемо, да су тадашњи Срби у Ковину внћим делом били римокатоличке вере.