Стражилово

43 398 К-

У повдастици ЖигМундовој од 4. јула 1435. (». у поменутом рац-ковинском дииломатару стр. 18. н даље) помињу се додуше српски трговци, Кн8СЈдп1 тегсаЈ.огв«, али не као становници ковински већ као трговци из српске земље (аЈуепае е(. Јогеп®ев), којн с тргом својим долазе на пазар у Ковин и прско Ковина даље у земљу угарску. У ковинској вароши и у селима, која тој вароши прииадају, наиме у Балвањошу и Скроповцу (Ва1уапуоа е!: бкгопоуе^) — која је места као пустаре краљ Жигмунд год. 1412. устуиио

Ковинчанима на уживан.е и које су Ковинчаии паселили били, те је крал. Жигмунд села та ноново и потпуно даровао, дао и ноклонно верним својим Ковинчаном — динл.омом од 22. I Гов. г. 1428 -- билоједакле, и ако се изречно нс сномињу у нривилеђијама, осим других и Орбаља варошана трговаца и становника; и кад су Турци г. 1440. оиустили и оиленили дољње крајеве угарске, расуло се свеколико становништво вароши ковинске те лутаху тамо амо по земљи угарској.

(Наставиће се).

И. Руварац.

ЕЊИЖЕВНИ ПРИКАЗИ. Мплап Ф. Мапојл:тИ. Успомене са бојнога поља па Јанковој Клисури 187(5. год. (историски спев), иише — У Крушевцу. Штампарија А. Малаћевића и Т>. Будимовићи. 1892. ве*. 8-а. Стр. 128. — Предмст иесмама овим јесу бојепи, које јс под вођама Стевом Биничккм и ЧолатсЛнтићем са Турцима била јуиачка српска војска на Јанковој Кдисури од 20. јуна до •'<. нћгуста 1876. Несник хтеде делом овим да постаие Вишњићем јунака најпонијега доба, али му то не пође аа руком, јер су му песме нуне недостгт (1Ка у спаком погледу. Језик је искварен, стихови рђави, ие(ничкрг дара ама баш нпгде; исте мапе налазнмо и у осталим „почетним" песмама. Што се сно љашности тиче, дело је испод сваке критике. Пацир је најлонтији, а штампарским ногрешкама ви броја се не зна. .Т. II. -Хари -Мцле А. ЛоаадџЛ. Опис иутован.а и хришћанских еветиња на истоку у Палестини. Описао ноп надзирате®; Са 3 слико. У Новом Саду Штамнарија др. На вловића и Јоцића. 1892. 15ел. 8-а. Стр. 90. — Нз Кључа (у Босни на реци Сани) преко Сиска, Загреба, Трста, Александрије, ЈаФС долази писац у Јеру —салим (= место мира). Потанко нам описује сне знаменитоети еветпх места, особито у колико то зассна у библију, унознаје нас еа геограФијом и историјом Јерусалима; нарочито ошнирно опиеује храмрве и остллс светпље. У Јерусалиму сс на лазн 15 манаотира (са 245 ћелнја), п то 11 муппспх н 4 зкенека; у николајевском мушком манастиру налазп се чак и штампарија за ктиге грчке и аранеке: За тн.м нас упознаје писац са знатнијим местима из огмлнне н говорп о културпом стан.у у н,пма Г|;..ћ::,'у]>:: <е јд рпојепреко Цариграда Дрним Морем, Дунавом, Савом на у сноју до мовипу. — Књига ће она доста Допринети пмтнунијем разумев:ш.у библије, те је с тога иреноручујем парочитО свештеницима. ,Ј. II. Казбулбуцијаде. Нрва врећа слатко-горких иилулпца, медно-жучних нусличица, оситпијих крупничица п покрупнпх ситничица. Из апотеке и по рецептима дра Кааоулбуца. Мостар. Издан.е и штампа Владимира М. Га-

довића. 1891. на вел. 8-и стр. 173. — .ЛЖПеПе.ев! еаПгаан 11011 8С1 'П>еге" могао би данас рећи српски сатиричар, јер друштво јс српско пуно мапа, и те мане, као Н1ТО су мођен.е, хвалисање, мушка слабост, несталност, неслога, уживање у јелу и лићу, шиба писац у овој књизи. Међу тим имаде нееама у збирци ово.ј, које се баве једном једином досетком, а у некима чак ни тога нема. Нраве евежипе и оригиналности заман ћете тражити у збирци овој ; што ес превода тиче, ни избор ни обрада иије бог зна каква. Стихови су у песмама доста добри, и ако се нађе но који баш рогобатан; језичких погрешака има много; књига је штампана леиим словима и на лепом ш.пиру. .Ј. II. Јовап II. Јовановип. Ннпко н Милинко приповијетка за народ. Написао — — свештеник. На по се штамплно из ,Ј)ое. Ниле". Сарајево. Нрва српска штампарија Ристе Ј. Савића 1892 , мала 8-а стр. 15. — У приповетци овој изноеи нам писац слику два вредна Србииа, два сложна брата, и иоказује нам шта лојкс слога. шта може труд ; но уједно показује пам игга бива, кид имање дође у руке распикући. Приповстке овакове, ако су ијоле добро изведене, одговарају свреи евојој, с тога би желети било, да оне допру у срце народу, да му покажу, ко.ш пут води срећи, којп „просјачком штану" С погледом на емер радо гледамо кроз прсте остл&им еитнијим погрешкама. .1. II. Сељачки мотини Нееме Гадовапа КошутиИа. Нови Сад 1892. Пздан.е пишчево. Штампарија дра Павловића и Јопића Цепа 20 повчића нлп 50 пара дипарских; мала 8-а етр. 68. — Ови Кошутићеви ,,Ссљачки мотиви", којпма је, као што он хоће, већнном ,,дало тему стаП.е, у ком се налази наш народ у Аустро-Угарекој", имају е.с — опст по нишчевој изричној опасци — сматратн као псти део „Пламенова", од којих је први део' (првобитно „Омладини на Балкану" а не, као што се. Копгутрћ сад поправља „Срнекој омладини" приказан) изишао 1888. год., и еад већ, као што Кошутић пе пропушта скакако као куријоЗЈМ — исгаћи, раснродан. Други део „Пламенова" („Србији под напредп.ацима") угледао је света на двс године после првога дела; трећи („Српском народу") епремљен је, као што прети Кошутић, за штампу