Стражилово

чз 388 е*-

чипите инвентар о туђој имбвини? Јесте ли то у Америци научили? — Јееам, одговори мирно Амрупг, и баци талијер на тезгу. Немојте се, шјор Бено, љутити за ситнице. Ја имам њекога разлога што ово нрегледам. Ја сам, како зовепг, науман да отворим каФану овдје на тргу, — праву, модериу каФану. Бепо поблиједи, Мандалини зацокоташе здјелице, али се одмах обоје прибраше, погледаше се, па ударише у кикотаље. — Хајде, жив био, ми имамо иосла, није нама до причаља, понови жена . . . . Одма-а-а, одма, шјор. Модериу каФану! Хи-хи-хи . . . Амруш узе кусур, иа се одгега иреко трга ка кровињари, и ста пред њом, окренувши широка леђа господи. — Ко је тај ? запита судија. — Једаи... мој некадашњи слуга, вели Беио... Било берекипче најгоре врсте... — А види се, да није ии сад бољи! дода Мандалина. — Чипи ми се да нас је и крао, је ли, Манде ? — Како не! Ја се спомињем, као да је јуче било.... — Ако ћемо тако, ви не ћете свршити до подне! прекиде их комесар. Ко је ои? Шта је он? — Било по свијету, каже да је било у Америци, па сад, вели, хоће да отвори каФану? — И, замислите, пије коњак кроза сламку. . . — А што је најгоре, руга сегосни!... Боже опрости, каже да се наша мадона иодмладила!... Тако су муж и жена испричали своје утиске о Амрушу, па најзад казаше како му је име и одакле је. Међутијем је Амруш омјерао кровињару, — звирио је кроз пукотине од враг га, прође исиред ње лагано, као да бројаше колиКо је корака дуга, и нропе се на прсте, да иогледа иреко високога зида, са којим бјеше везапа напуштена кућа. 1Гред каФапом господа ћутаху, очекујући шта ће рећи судија. — Хм! учини најзад он. Шта све то значи?

— Баш сам и хтио да то мапитам! рече норезник, гледајући нут нрозора своје куће, гдје се нојави његова дебела Тереза, са шеширом на глави. Па иромрмља у себи: куд ли ће она сабајле ? — Не значи ништа, рече комеса]). Зна да га гледамо, па се чиии важан. Нустио је ријеч, да ће отворити нову каФапу овдје на тргу, па сад хоће да иам иокаже, како памјерава купити кровињару, па па п.сзину темел>у нодићи нову зграду. — Баш би вријеме било да то њеко учини, па макар и он био, вели судија. Али, могдерна кафана у Розопеку! За кога? — Баш сам и ја хтио да то запитам! рече порезиик, који је увијек хтио да рече оио што је судац већ рекао. — А ја вам опет кажем, да из тога пема ништа, да су ФанФарони сви па тни л.уди, који се враћају из Америке. Би их не познајете, јер одавде се мало ко сели, али у моме мјесту има их много... ГГрије свега, ни једап „Американац" не ће да те поздрави и сматра да је учтивост слабост... — Па ево овај свакога часа говори: „како зовеш!" Послије њеколико ријечи, све, „како зовеш !" и још њешто ... како оно?... А, годем! — умпјеша се Бепо. — Да вам испричам један случај са једнијем од тијех, — иастави комесар, али га нико не слушаше, јер се у тај мах Амруш упути к њима. Судија ноцрвепе. У очима му се могло читати: „Ево ћу дочекати да ме у сред Розопека једна сељачииа пе поздрави, да даје р!)ав примјер! И сви остали, вјерујући тврђењу комесареву, мишљаху од прилике то исто. Амруш се примицао, гледајући врху њих у горње прозоре 1>епове, сјећајући се, ваљда, како су ту држаие игранке нрије тридесет година. А кад бјеше нрема њима, диже лагано руку на тјеме, па начини големи лук у ваздуху, спуштајући шешир до кол.епа, што тако изнепади судију, да и оп скиде свој нилиндер, више но што чињаше обпчпо. И сви остали шљедоваше примјеру најуважвнијега друга. — Ето видите да је учтив... управ фин човјек! рече порезник весело. Али се сви збунише, ногледавши Бена,