Стражилово

-чз 389 51-

који, сав зелен у лицу, стојаше на прагу, као укован. Судија погледа на часовник и одмах устаде, рекавши: —- Ми смо се нрилично закаснили. — Баш сам и ја то хтио рећи!... С врагом и Американац! дода брзо норезиик. И они отидоше сви заједно на једну страиу, а Амруш на другу, јер иза|е из града. Оставши сам на вратима, Бепо поче звјерати на све стране, не ће ли угледати нса или берекинчића, да га гађа каменицом, која му бјеше у нгаагу још од онога тренутка, кад је Амруш сркао коњак кроза сламку. Али, не видећи такога живог створа, на коме би могао искалити свој јед, уђе у каФану, да, се издува над рачунском књигом. Мандалина сједијаше иза крајњег стола, заклопила лице рукама. Мали „пеци-кава" отшкринуо врата од кујне и промолио руку, те се мучи да украде два комада шећера. У тај мах допаде шјора Тереза. То је било тако необично, тако противно стародревноме реду розопечкога живота, да муж и жена избуљише очи нут ње. Бепо се намршти више но прије, јер разумједе шта је њу довело. У исти мах наметну му се једна страшна слутња. — Доиста, мора да је, ненадио, на један мах, све ночело ходити тумбе у старом Розонеку, кад се господа клањају једноме скитачу, који не ноштује мадону и пије коњак кроза сламку, — кад њихове жене долазе у то доба у каФану, да се извијесте о том скитачу! Није баш тако говорио у себи, али га, у томе смислу, обузе слутња. Нознато је, да се дешава незнатиијех догађаја, на које нико ие свраћа пажњу, али који не само што претходе бурама у животу појединаца, или гомила, него су у тијееној узрочној вези с тијем бурама, што послије свак види. Али има људи, које ти тобож незнатни догађаји одмах такну у живац и веома узнемире. И импјегатица* као да тек тада (под пријекорним ногледом Беповим) видје не* Чиновничка агена.

упутност свога ностунка, те Измисли, да јој се слушкиња разбољела, а млијеко проврело, па ето дође, да доручкује у каФани, што јој се нпкад није десило. II поручи каФу с млијеком, па заподједе говор које о чем, докле се најзад, као сасвим случајно, пе сјетида је видјела њекога странца п])ед каФаном. — Збиља, шјора Мандо, знате ли, ко је тај ђиганат* са великијем клобуком? Мапда једва дочека то нитање, па започе: — А, онај ? Хи-хи-хи, замислите . . . Бепо баци иеро и уђе у кујину, те изгрди слушче, па изађе на тротоар. Протекло је више од полак часа, докле импјегатица изађе, поздравивши га ироничио, а на то Бепо потече ка Мандалини, викнувши с врата: — Корпо дела туа шантишима мадона верђипе , . . (Твоју ти пресвету богородицу дјеву). А Тереза отиде најприје ка претурици, да јави необични догађај. Од нретурице свратила је ка комесарици, па све редом по аристоКратским кућама око трга. А како јој бијаше досадно понављати свуда једне те исге ријечи, она је мало пречињала, мало допуњавала свој извјештај, те је пошљедњи (у 11 1 / 2 ), у главном, овако гласио: — Не чудите се што ме видите у ово доба! . . . Душо моја, велика новост, и баш дођох да јавим вама првима. Дошао је из Америке њеки Амруш, који је тридесет година тамо био и постао милијонер . . . Милијонер, кад вам кажем. Он има на верижици њеколико драгих каменова, од којих сваки вриједи ио њеколико хиљада Форинти. Амруш је сељак из околине од „њихових" (православпи), али каида је тамо прешао у Луторе, јер не трпи иконе. Јутрос, кад је био у Беповој каФани, грдио је Бена што ће му мадона. Боже опрости! Жена му је за сад остала у Трсту. Она јегрдна мулатка (видјела сам јој Фотографију), али има дивну, једину кћер (и њезину сам ФотограФију видјела). Ади је све то ништа, нрема овоме, што ћете сад чути. Амруш ће да куии не само кровињару, него сав доњи руб трга, па ће на цијелој тој ду* Гигднт.