Стражилово

-И 427 !->-

са Србима сиоразушш били ивиријатељн Хуњадијеваца Јован и Нетар Жидо и да су они град Ковин иадајнички нредали у срнске руке. Због тог издајства је доцније краљ Матија одузео од номеиутих Жидока свеколико имање њнхово у ковинској жунанији и ноклонно гувернатору п ујаку свом Михаљу Силађију, који је још у Мају 1457 потукао на Тамишу срнску војску н новратио отете градове нобрешке. „СудеЈп! по белешци летоннсиој о времепу, кад је Лазар цримио град Ковин, изгледа као да је бпло градова, који нису хтели Лазара одмах за самодржавног господара прпзиатн", пише Ч. Мијатовић у II. књизи о Дсч-поту г 1оур 1>у 1>ранковићу на стр. 321. Из те иапомеио МијатовиКеве видп се, да пи Мијатовић нпје разумео, као 1ито треба разумети кратку летописиу белешку о примању Ковнна п других иобреппшх градова у месецу марту 1457 г. Но да се вратимо к Србима у малом Ковину на ченељском острву. У листу краља Матије од 29 авг. 1465 (бр. XXIII. стр. 43) номињу се „КЈсоћшв ВауаЈг е(, МагМпив 2е1е8?у Вађсјгин ји ро.чбев.чшпе N0 в(га ЗгеМ-Аћгаћат Те1еке, аПо иошЈие КЈ88 КеУ1 уоса(м, соттогап^ез", који се у своје и у имс свпју осталих Срба, који живе у том месту, потужшие краљу, алп се у истом листу мало даље осим Срба всћ и други етановници помињу: „потта(л8 Ва8С1ат8, сиисЈј.ч еНат аШв р о р и 11 § е 1 Ј о ћ ћ а § у 1 о 111 ћ п 8 и о 8 ( г ј 8 р г о I, е т р о 1' е 111 ргае!а(;а рдазевбпоие п о 8 (: г а е Х8 18 I еп(;1ћ И8 е! со т тога и!) ћи 8 с1е 5 Ј88 ет и 8.« У /.'Шстппама краља Матије од г. 147,'» (бр. 24 ну25, стр. 45—48 у пом. Збориику) место, у ком су Срби живили, не назива се малим Ковином нити селом (уШа уе1 ро88ев81о) већ „ор р 1<1 ит Кеуе 111 Јп8и1 ,ч Свере! ћаћЛит"; пак се и

стаиовници његови ие назнвају „Вавскип" као у пређашњим листииама, веК „НЈе1е8 поа4п, шп\ т ег81 с|уе<, ћоврИед е(: ш1ш1>На1огез оррЈЛЈ нозЈг! Ке\е 111 ЈпвиЈа по8(га Сзере! ћаћЈИ" ; но у листу краљицо Беатриче, супругс Матијине, од г. 1481 онет со п место п мештани називају ио старом („ас1 »иррНсаиопсгп НсЈеНит побЈгогит иијуегзогит с1УЈит Ва8С1апогит 111 ро88Р881опе N08(га Ухеп!,-Аћгаћат Те1еке, аћо пот1пе КЈ88-КеУ1 уоса(а") те им н краљица дозвољава, да могу тамо мирно иребииати и уживати „(лтсћи, диои дие ас1 оррјсјит по8(гит аћоШит КеУ1 геЛго ро(.егип1"; а крал> Матија пише у листу од 2. јунија 148!): „Сие.ч е(: шћаћНа^огез оррјсћ Н1и8(:гЈ881тае Оопниае, Веа1г1С18 Ве§1пае, сопвогИв поз(гае, Ке V1 \'оса(;1 111 шзи1а 8иа С«ере1 уоса(,а соттогап1е8. и Тако псто назива крал. Г ојпвс Ковинчаие н у листу свом од 15. авг. 1489 г. и у том лнсту каже краљ, како дођоше преда п. биров и заклети варошаии места крал.ице п сунруге њсгове Бсатрпче и потужише се, да је педавпо место њихово Ковин са свим изгорсло, а иисма, листине и иривилеђџје њихове, које им краљ и шгови иретходници дпдоше, да су ватром уништепе и т. д. Ио ако су збил.а свеколике прнвилеђије, од крал.а Ж-игмупда н иотоњих краљсва Ковинча ном даие, том прилшшм изгореле и проналс, од куд онда они ориђинали од тих нривилеђија, који се, као што се каже,,још и дапас у архиви Горн.сг Ковина чуиају? И како су крал.евп угареки иза Матије краља могли привилећпје, прс; 1489 г. дане и издане, нотвр1)ивати и увршћивати у своје динломе? Нс ће бити дакле, да су, као што изаелапнци кошшокн иред лицем краља Матије г. 1489. исказаше и затврдише, свеколике дотадање привилеђије ковииске унииггепе и спаљене.

(Свртиће

И. Руварац.

КЊИЖЕВНА ПОЛЕМИКА. Кумашину с Дрине.* Прнје неког времена добих II, 12, 13 н 14 пшп 6 па дугачко и на широко решета моје Да бр. „Возп јака", у коме, под иаеловом: „Књи- хире, да од њега ш; оста ин мрве — у1шнп га, жевност", пСкакав мој незнаии п незвани кума- ' бива, бихузур. Тамо у 11 броју нзмеђу оеталога Некакав 6 у ,,I»овијакикојп о себл велп. да је само „рговк ђонп.јаска @1ауа", покулгнпа од иеког доба да наиада ла свако српско кљлжевло дело. те тшкс дде ла руку да сс читање лстог слречл ллл