Стражилово

-чз 4-28 ез -

стоји написано ово: Да ирекоааш, вели, све рјечнике и лексиконе, неИеш нић ријечи Дахире. Писиц је, ио свој и-рилици, хтео реЛн: „Дихира (деф) и , аа кпд то тако рекао није, онда он знаде турски — хаман толико, колико и кинески. Тако вели мој кумашин 6 о мени и моме Дахирету у 11. бр. „Возпјака", па онда жалећи и на „УЈепас" те о моме Дахирету ироговори двијс три добре — подвикује овако: „Еј, ви Хафизе, Фрдузија, Ебул- Фариде, Набија и стотине други турски и араиски ијесници и ирави кознаваоци источиога чара! Дође вријеме, да и Јована ИлијИа иримите међу се као иознавабца источнога живота, да га узмете у крило као свога колегу. Тур®а носла! Да није по Когу и св. Јокану, бих ти, кумашипе, са ових твојих ријечи, вратио кумство назад, па како ми Бог да. Умјесто да речеш Хаф'зу, да сврати амо к мени, те да прп чаши румеиике проегленишемо онако мало по' нашки а ти ме, кума св.ога, шаљеш тамо к њему у гробље. Бог с тобом! Иђи ти тамо, ја не 1«у. Што ми приговараш за Дахире, нејмаш право. Ја опу кљигу нијесам писао за Турке османлије већ за Србе мусломанске и православне вјере. Па кад Срби све три вјере не веле: „Дахира (деф) а , онда је 'нако, како је тамо нанисано у кн.изи. А да ли се они свети људи и пјесници, које ти тамо горе напомену, превртоше по четири пута у рробу или по три пут, када чуше, да ћу им ја доћ' у походе то ти знаш. Криво ти је, што су осмаплије провикани као барбари и противници свсга, што није мусломанско. А дина ти, кумашине: ко написа оиу бруку тамо у „Воапјаки" на ме и на моје Дахире, кад велиш за се, да си ироста босапска глава? Да није оно урадио какав османлија оли какав јакудија на твој рачун а за свој џеп, како би се моје Дахире забранило за Босну и Херцеговину по што ][0 то ? Виђи га, душе ти, како нарла у 12. броју „Возпјака", као да му је нена исирела језик од иипе: „Шта је, вели, аисца нагиало, да се омахне о шербе, о седмо небо, о хурије, о бајрам — лахко је иогодити. Да није (као што јест) неодољиве фанатичке мржње, не би ту било говора о тим мусломанским светињама. Нисац се иозива на некаква идеалног Ђек Маареффа и Ђоза еффендију, те да је ои рекао да се Дахире иодмаже шербетом о1чи винцем, да боље звечи; јер, каже, да је и иророк рекао : „Шербе вама, вино нама.'" Добро иисац зна, да ироро-

Кова вјера и сам иророк забрањује вино; али њему се ирохтјело сирдати туђим светињама I Пта ме ј е иагнало ? Ево шта. Једне лијеие зимске вечери нас два ћааФира, Боза еФФенди и ја, свратисмо у ка®ану код Анакија Македонца, прозваног патриоте от село Магарево. Са нама беху и два мусломанина, један шехит, други суиит, те када први ириста са нама у рефену, други гледаше на њ нопријеко. Боза еФФендији, који баш тада бјеше уз Дахирс развезао некакву згодну арабистапску севдалију, то се учини криво, те нодвикну патриоти : „Зар пе знаш, да сунити не иију виио ? Шербе амо. хаман опо, што га хурије па седмомс небу о бајраму срчу!" Тада сунит устаде и рече: „Људи, браћо! Ви добро знате, да ни хазрети Алија, зет пророков, ни ХаФиз, на гласу пјесник Фарзистански, нијесу мрзили вино. Идем и ја за њима, па како мрг буде!" II е знам да ли у Еураиу изреком наиисано стоји, да је мусломанима забрањено нити випо, а добро знам, да и у мусломанскиј ем светијем кн.игама панисаио стоји, да ће се оног свијета о кијамету гледат' на добра дјела а не, шта је ко на овоме свијету изио и ноиио, те ио томе судим, да је она забрана више као нека хигијенска наредба за ови свијет а не догма мусломанском дину, ка' што ни нашему днну пијс догма иост и молцтва, ма да у Еванђељу изреком нанисапо стоји, да се гријеси конабе постом и молнтвом. А Бек МаареФФ и Боза еФФенди нијесу идеална лица. Бек МаареФФ ,је (ка' што је у Дахирету написано) ијесник Фарзистански, који је умр'о на триста годнна нослије Хаџре. А Боза еФФенди ето га сад баш дође из Ларистана иреко Ниша у Београд, жив и здрав, ка' срндаћ! Дођи и вррђи, ако не вјерујеш куму своме! Каже да се покавџио са Ептек Мирзом, што му је отео некакву дахирџијку и одвео је у свој харем. Не знам да ли ти или онај османлија и јакудија, што до тебе стоји те мује нрирасло за срце — хаман неко од вас тројице бихузури ме зорли у 13. броју „Воапјака", велећи, да сам ја оиом књигом хтио норугат' се Исламу. Боже сачувај рг нс дао Бог! него сам оном кљигом ишао на то, да се једаред за свагда ногом за врат стане тој отровиој гуји, мржњи због вјере, која нам је од Косова удробила у крв, и која, ето, ни данас не престаје, па бруку и срамоту свега разборитог свијета! Био вјере које му драго: ко ирочита ону књигу с краја иа крај, даће

забрани. Тсидспција 1вегових нанада иоглавлто је у томе да Србе жухамедове вере завађа са браћом лравославпе. Та сврха најбољо се огдсда у критлцл на ,Дахнре\ севдаллнке •нашег лесиика Јове Илијћа. Како смо дозналл са ноуздапе стране, босанска јо влада, иосле иомепутога памфлета, што га ианиса она. „ртоиа Мцјабка §1'ауа", забранила растурање „Дахпрета". Мл доносдјго врло радо овај иесников одговор „рговЈој ћовпјаској §1ау1", а ујсдпо наномлњемо да је и .Сриски Глас" у 25 и 2<ј броју одговорио достојио ,.Во8иј»ки", ловодом његова напада на ово иесллково дело. Ур-