Стражилово

■чз 4'2 9

мепи за право, а теби, Османе . . .. што остаие. Није истина да сам ја измислио ону причу о кадиФИ Беемрилаху; опа је извађеиа из хисторије те, по томе, не море се ре;ћ', да је без икакве стварне вредности. Лош ми се тамо у „Возијаки" запреда за пјесму: „ Аллах икбер !" н драму : „ Кправан". Ево шта сс тамо у „Возпјаки" о томе велн: Да искали сав тев, узео је писац ријеч „Аллох икберте је и иод ти.м насловом исијевао једну ајесму, као и ону иод пасловвм'. ,.Ђнсемиллах и , коју је можда од Косова штедио, којима је и)есмама главна намјера иретресатн свеца п све друге мусломанске светиње најирезирнијим тоном, а није им намјера сама џјесма, Ето у ијесми „Аллах икбер " истиче се борба између иет жена МухамвАОвих, а у драми „Караван" узео је иисац за иредмет — дчкако оиет свеца Мухамеда, Зејмабу, Хатуџу, Сару и некаква духа. Одкуд баш да он добе на ту мисао, те да он наиише драму и уалете нашег свеца у н>у ? Одкуд баш да он дође на то, код толиких немачких и француских иисаца ? Нутоде! Ама кажн му, кумашине, дина ти,

да ја то иијесам измислио први. Нека ћааФири иду у Џеенем, п'нако ниј есу нн за шта: Ето му Набија, где вели, да лаже, ко каже, да, је Иссапејгамбер васкрсао из мртвих, па га до дапас иико за то накарао није. А сто ни у пароднијем пјесмама свеци се, па ни сам драги Аллах не остављају па миру: Вино иије светитељ Ћлија И са ?биме сеети Паптелија. Пе иогибе, јуиак иа мегдапу, Пи од коиља ни од бритке ђорде, ВеИ од Бога од старог крепика. Овако ствар стоји, а „Вовпјак" море говорит', што хоће: двијс, му воље а четири ћудн! Сад с, Богом, драги кумаигипе! Халалп н нек ти је халал! Реци тамо томе до тебе: ако је Орб мусломанин, нека се угледа на старе своје; и њихова је сабља на Косову сијевала противу Османлија ка' и наша; ако није, нека се не мијеша у туђа нос.иа. Бслиш: „Ниши, куме!" А како 1>у писат' код оваке работе. 1Пејнтан ни оре ни копа. Хоће нашијем рукама да нас туца у главу . . . џенабет! Јован ИлијК.

КЊИЖЕВНИ ПРИКАЗИ. Когак Еп§еп с!г. ВПзНо§гарћ18о11в ХЈећегаЈећЈ Лег ћПзИаоћ арокгурћеп 1)Х(;ега4ћг ће! Зеп 81атеп, уоп 8. Аћ. аиз Деп „Јаћгћиећегп Шгрго^евЈапввсће Тћео]о§че" 18 (Беоетћегћеф стр. 127—168. —Шсздесет година нс би још на чисто с апокриФном кљижевношћу. Тада се мислило, да је она, потпуно сва, оригинална и да је постала код богомила, за којс има докава, да су ноједине апокриФне ствари радо читали. Тој замишљеној оригиналности као да имамо само захвалити, што је до сада објављен читав низ апокриФних рукопиеа из прошлих векова словенске кљижевности, толика хрпа радова, да је био пеопходио потребан „библиограФијски преглед", који својом појавом чини две услуге: једна је у том, што нам даје лепо еастављен преглед евега онога што је до сада објашг,ено од апокриФа библијске садржине а припада словенском иравославном овету; а друга, што саопћава туђем свету, шта у нас има, тс да се тако још тешња веза постигне између словеписта и византиолога. — Козак јо овом прегледу ставио неколико речи у напред, а поделивши га у два дела прешао је у библиограФијским белсигкама прво апокриФС старога завета, а ио том иовога. Код свакога је апокриФа ставио : палази ли се на југу словенском или у руској редакцији или у обе, да ли је нозиат грчки текст, па ако је, указао је нањ; у противиом испричао је садржину. — 11 п овога јаснога прсглода видимо, да на југу словепском од 44 апокриФпих библијских предмета, колико је у Козака, није до сада нађено шест из старога завета и то ТЈатссћ, МекШвеЛеек,

ЕоИј , ОНгаах ЈаеоМ, Теа1атеп1а XII раћмагећагит и 8а1отоп е! КЈ4отгав. Ова последља, и ако ,је до сада само у руској ре-дакцији позната, биће постанка југословеискога; а можда ће се с временом и која од помеиутих наћи у нас. Из новога завета нема нак четири: од Ае1а аровМоппн аросгурћа нема: РепдппаУо аро81о1огшп РеМ, МаШЈае, КиД е! А1ехапс1п, даље нема Шегго^а&шез 1оаппЈ8 Тћео1о§1 аЈ Аћгаћашпт <Је атшјв рЈ8(18, Ер181о1а <1е (1. Ботшгеа и Реге§гта1ло /ов1шае аг! Вгаећтапоа. Неки су апокриФИ познати само на југу словенском, као ИаггаИо <1е Јозерћо АптаМепв! (у рукопису само једном, 81аппе IV), МаггаНо <1е апИећпаЈо е1с. — Крај све пажње библиограФове омакле еу му се три, колико опазих, грешке. Није поменуо, да Ас1а Јоашпв Тћео1о§Ј (XXVI ^,) има и на југу словспеком и то у Фрагментима глаголским, што је Јагић у Ргшеггша изнео. У Милићевића „Живот (,'рба сел,ака" штавшаиа је нова редакција приче „о 12 петака"; она такођер не уће у овај преглед. Говорећи о НЈ .81опа (1е Н§по епкцз убраја у сриеке рукописе и онај, што је Попов штампао у Перво|-6 прибавлени|-6 к оиие. рук. Хлудова, стр. «1 —44. а он је руско редакције. — 0 овој књизи изишла ,је похвална белешка у новом немачком часопису „ВугапШпвоће ХеЦасћгШ, о ком, као о једној новипи и то врло корисној, проговорићу ко.ју у ком дал.ем броју. Беч. Т>. Лекци.је из ексиернментадне фпнике (Оспова физике) за ииже разреде средњих школа и пријатеље вриродних паука, са 98 у тексту штампаних слика, уредио С. II. Бајаловип , проФесор београдске реалке и хонорарни