Стражилово

чз 475

ПРИЛОЗИ ЗА ПОВЕСТ СРПСКОГА НАРОДА 7 ЗЕМЉИ УГАРСКОЈ. II. 0 ковииским привилеђијама. (Додатак).

аиано ,је вс11, да су с-с Срби год. 1440 из Дољег Ковина и оба ссла коиинека, -Баваиигпта и (1кроновца, уклонили и тс истс годиис иасслили иа чспсл.ском острву иа нустОм мссту код нусте црквс св. Аврама, којс се место доцпије ирозвало „Малн Ковип", ..ГаН.1Л1 Ковин" н „Горњи Ковин". Но Друкчије је отиочео у ночетку г. 1847 своје „Осмотреиије српскога Ковииа (Кас/. Кеге) у ади чспсл.ској'" г. Максим .Иуданћ и оп нише овако : „Када су Србљи у аду Чепељ- дошли и српски Ковин насслили, уираво се не :ша, но да су онде Србље још пре боја косовскога (г. 1389) већ обитавали, евсдочп у етародревној ковинскбј срнској, заиста нашем благочестију нигде иодобној нрквп, па каменој плочи уренан један натнис, где стоји, да је ковинска сршска црква године 1.320 први иут молована, г. 1514 поновл.ена а 1ТИ5 па по во молована; и она-је била манас.тирска црква, где су калуђсрн више од 466 годпна обита.валн. К'ад јс дакле иста црква г. 1320 првн пут молована, питаљс јс, када се опа оспогала? то се обачс Опрсдјелити пс може; толико се и :!ВСспо :ша, да су Србл.и и:ј дол .п .сга у Ваиату лежећсг Ковина овамо у аду Чсиел. прсшлп п српски Ко впп паселили". Општина „иаконн грчкога неунијат.скога" у К'овппу но:!ива се у својој ев. архијерејеком Сиподу норади одржања манаетнра Ковпна (којије по налогу ћссареком уврштеп у број мапастнра, којп се имају укинути) подНесопој молбеници и нреДетавци, на иоменути натнис, пишући: „Свлтћпшему нравителствук)|цему Синоду болше неже .ЈШ мн ноказати можемљ, пенпато еетв, да монастирв сен Ковшгв вс-ћхв прочихв в-в пред'1; лех г в кралевства мажарекаго сунитх гречб^каго закона монастиреи древиостш сво.еш превоеходитв, ниже можеТБ иачело того изв4зстнр дока затн се, точпо аште на надппеп того иоемотримт. ви;г!.ти е, да е у л-ћто епгге 1320 нсрви кратв изображенГем украшспв". |Глаеиик II. одел.ка ки.. V. 440). И у службепом иивсштају коморекога нреФекта Карла Керешкеи .ија, изасланога да онише и поиише све што прииада укинутом манастиру ковинском, каже ое: „Ех рго1осо1Н8 сНс*1л соиусп 1 п 8 еогагп веЛе ДопишсаН ргоипеИв, е(; ех

1ар1(1е шаппогео тиго тацнШсае Есе1е8Јае ЈтроаНо унЈеГс ев1, саш1ет есе1е§1ат асИшс 1н аипо 1320 рпта ујсе иоМП рЈеОп-а ехогпа4ат; 1и аиио рогго 1514 8 и 1) ;гиаг<Пана1н раћчв МЈећаеПк е! беог^Н ас Јапуа 81С иппепраИа еес1е81ае сш'а1огН)П8 рјсћи-ат еаиДет геиоуаЈат, т аино Детнт 1Т65 8пћ агс1н'таи(1п1а Јнгиа сошЈат 8(;ер1)апоУ1С8 гпгвшп ге1ее{ат". ГаврилО Виткбвић нриопштио је у помеиутој ибирци сноменнка из Будимске архИве па стр. 442— 444 епие будимскога танача, пиеап г. 17Т5 и у том сс • е.ниеу истина нс каже, да је манастир Ковин „обповио, обогатио и калуђерима спабдео СтсФан, крал. срнски", као што је издавач разабрао, али се у том сиису збил.а тврди, да је манастнр Ковин пре 486 година, дакле 1289 г. еаграђен. (види и Српеку Пчелу од 11. Стаматовића за г. 1833 етр. 121 и 1'ешов Шематизам за г. 1816/Т стр. Т5.) Из тпх нодатака п помена извео је, чннн ми сс, п])вн М. ЛуДапћ ( јср ја члапак' и.епш 0 Ковнну п ковииској српској црквп у Ширгељу" ниеам чи тао) а за п.им Гаврнло Пнтковпћ (Гласник кп,. 28 етр. 25 н 36; Гласппк кп>. 6Т стр. IX. XXIX.), ,.да је за владе 1;рал.аугарекога Пеле 11. (сленог) жена н.егова Јслеиа крал.ица (кћи српскога вслик '01 'а жупаиа Уроша, а сестра кнеза Велуша, бапа и налатипа за крал.еваи.а Гејзе, спна. Велина и Јелепипа) иа свом добру иа чепел.ској ади а паиме у вароши Српском Ковину (Васг Кеус) пасслила била Србе и осповала манастир ковипеки, пај старији српски мапастир у земл.и угарској". ВоЈван је био Максим Лудаи1г тако мислпти н тако се домишл.атп о дрсвиостн српске цркве у Горљем Ковину и таквом домишљу изјаснити себи, од куд српске нрквс у том Ковину ире 1 140 године, које су дољноковински Срби добегли п паселили ее на чепел.ском острву; вол.аи је бно и Гаврило Витковић нрихватити и уевојнти мишљење свога нобратима! IIо као што је љима слободно било тако ми слити и тако се домишљати, тако не може другом, па ни мени бити забрањено, да друкчије о том не миелим и да нс искажем евоју домисао о тој ковинекој црквн. Ја дакле мислим, да о пасељу ерпском на острву чсиељском пре г. 1440