Стражилово

-43 478 03-

Фете и сг.едоџоа и.огова више нреди од еведоџое тога страиог иутпика, а Никола Влах вели, да у Ковину отаиују 1'аци (Кр\у. диос! оррј^игп Ка всЈап! IпеоIиг 1 <■. р. 16.). Раци ковински говорили су рацким а не хриатс.ким језикОм. 110 гласу иатииса, урелапога у камепу нлочу, што је узидана внше црквених врата цркве манаетира Хопова у Фрушкој гори, били су ктитори те цркве Лчцко и Мџрко ЈовишЛ од Горн>< Ј га К'>вина, а наручник н исправитељ .Тован Иожапи!! и госиођа' Ана п Тома и КатарИна и син им Ђорђе в лето 7084=1576. У опиеу пута Хајнриха .'[ихтенштајнског, посланика ||сеарскога у Цариград 1'. 1584 од Мелхцјора Песолта (у Левеиклавл.евој Хеиег Ми8и1тап18е11еп Ш8<;опе. ЕгапкГигИ] ат Мат 1595) нпше: „Ка(хкоу1 о(1ег Ка1/ешпагк1, \уе1-

сћег 0 г{ Vон с1еп ^ећикП§(;еп ХЈп1ег<; ћ а п е н с1 а 8 1 8 (11 е г и §' 1 е 1 с ћ <1 е т <; и гк18сћен 8и Иан нпс! с1ег Сгоп Г?п§'агп Т г Г 1> и <; геусћеп." (в. о том у „[Јп»'агп пп 2е1<а1(;ег с1ег ТигкепћеггвсћаЛ уои Ггап/. 8а1уисон. БеЈр/л§ 1887, стр. 315 . У дневнику, писапом чошким језиком, о путу гроФа Черпипа, посланика ћсспрева, у Цариград г. 1 <>44- (в. „81ау. В|ђПо <ћек" од Микло шића н Фидлера II. свеска стр. 240) кажс се само: - „с1 орIаV11 ает к јес!пу \ге!ку мгепшсј рб[ (гп1 о(1 ВпсПпа (81(ше. Спђјеп) и нншта вите. Па кад тај" чешки гроФ иехтеде више што рсћн о Ковнну и о Србима у Ковипу, не |»у ни ја. Пунктум! (,'ад долазп члапак III. „() сеобама српског народа у XV. веку". , ^■■'"' И. Руварац.

КЊИЖЕБНЕ ОЦЕНЕ.

'■■(^0о1даг трШГш дупј/етепу. Ес1<И§ М-уџф ас1а<1ап егесЈеИ ћо1§'аг вкоУе§§;е1. 1 (1 ог(Шо(;(;а 08 а ћо1§аг когтапу ке&е1уеуе1 кЈа(Иа: 81гтш, ЛАоЦ. А •/, о1б8/б(; 1г (а: 1)г. (-чвтапоу 1). I\.чп, а ћо1§>, когок(. т1Ш8/<„ 08'/<а1у1:он<)кс. 2 кб<е<. Г>1п1аре8<, 1892. Кеуа! <е8<уегек. Ага ('» Сг( К. 3344 XVI 1~39:5 ((Гастпвак). У другом одељку (стр. 29—-39)' говори Штраус у опште о нар. пеемама (о томе, кад иостају, о етарини, о иојединим гранама пар. појезије и т. д.) Па ночетку овог одел.ка побија Штраус Миклошићеве речи ,,да од свију народа у Евроииу епмо сраски ствара још увек пове ноеиичке продукте" (ћо§у а/ 088/е8 еигора'1 перек кб/о«, свирап а 8/егћ ах, те1у ше& ппгхИ"' нјаћћ е8 ијаћћ иерер!ка1 ргос1пк<итока< <егет<) —- на всли, да и код Вугара и еада има народпе иојезије најмање колкокод Орба (а ћо1§'аг нерие! 1е§а1аћћ 18 о1у тегГекћеи 61 ш<:§ та 18 а иерерјка, иии< а 8 /.егћекне1). Али, вели Штраус, осим хајдучкпх пееама имају Вугари пееама, у којима се опису.ју дела јунака п:: пајновпјег диГш. ->а доказ паваћа .једпу џеему из своје збир1?е („Г.итка па Плевпи") п вели за ту песму, да .је '„у евојо.ј врстп ,\ивна " (ша&а иегнбћеи^'у биу б гп). Штраус је у онште врло издашап у нохвалама! ('раски кн.ижевннк Св. Пуловић расиравл.а.о јс о „садаши.ем стпн.у уемепе срнске иоезије"

(Годишњица VII. стр. 335 — 354); али оп није издаша.п у хвали према. нашој повијој пар. нојезији: оп миели, даје „сплно оиала, појетска продук тпвност у свој ма.си срп. парода", да _у данаш н.ој усмеиој иојезији пема мпого ии повоетп нн лепото" н да ее „пес.ме из старијнх времена преисвају све елабије п слабијс" па да све то докаже, паводи баш песму, која пева о истом предмету, о ком и Штраусова („Пад Плевне"; Годишн.ица VII. стр. 354 — 365). Вуловићев суд је тачан и истинит; песма српека о паду Плевне заостаје далеко иза несама у старијим збиркама, али се ииак бугарека пар. песма. о паду Плсвие ие да ни сравнити са сриском. Пема природног тока радње, иема цлеменитости, нсма истине у бугарској несми. И срнска н бугарска, пссма. симиатицк* наравно с 1'усима, али сс у ерпској песми одаје част и јунаштву турском, одаје ес част храбром брапиоцу Илег.не: Осмап пашн; у бугарској несми тога, нома. Када су 1'уч'п наналп па Плевну онда је псли се у бугарекој иссми Осмап казао: ...... о8Ј1ЈИцДок 1уц.\' нј |Н|'п.--|с(. Колн/Иек г;1, кпктЧок га Л/, /'II Г/!Iг 1<I■ ^/к(ч 1 111о(;. Iјо<он,чу. Ј1 к а Гсд'у V с п'1 п к о (. Хпшжт пиуе! (,оу№1) кГшЏек". (Пачипитс пову зае/гаву црвено-зелспу, па п,у всзлгге моју бслу махраму. Положима орузк-