Стражилово

-*3 108 ЕЗ-

у кућп, а сам јс из наклона пазио на бабуцц.-у. Оиа са свим као штшн ссбе падс у паслоп.ачу и као да, наспа псснссппм и мртпим дреме:т:ом. Остадс тако свс до јутра, кад ,је г,е1ј са еппм еиануло. Из јутра рано впдео је Рајски, који нпје пи легао, а и Василиса и Јаков, како је Татјана Маркопна у истом оделу, у ком јс била и .јуче, голог-лава п са шалом иа плећима шишла из куће, отворила ногом врата и иошла у врт. Иоглед јој беше укочеи и гледаше некуд у даљину. Изгледала је као статуа, која ее покренула са свога подпожја. Ишла је "кроз цветник, кроз ред дрвећа према поиору и на послетку је неетаде у тиумици. Рајски је крадом ишао за н.ом, сакривајући се иза дрвећа. Она је корачала све пнзке и пиже, унути сс к павиЈВОиу, сиусти главу и Стојаше нред п >им нсномично. Рајски се ноткрадао за н.ом, прнта јивајући и само дисање. — То је мој грех! рече, тешко уздишући н ухвати се рукама за главу. За тим журним кораком нође према, Волги и е.таде на рубу обале. Нетар је ленршао њеним хаљинама, обвијао нх око љених погу, разбарушио јој косу и трзао јо-ј с гглећа пгал, али она ништа није осећала. Рајски чнсто протриу, кад му паде па намет, да оиа хоће можда да се утопи. Мо она се обрпе натраг, корачајући крупним корацима и остављајући дубок траг стонала у влажном нееку. Рајски одахну слободнијс, али кад јој спази лиЦе, кад се враћала, оп јопт већма протрну од ужаса. Чисто није могао да је нозиа. Изгледала је као да јој се»"мутап облак сиустио па лпце, а тај облак -је бнла оиа несреОа, коју јој је он ноћас натоварио на плећа. Ридео је, да иема руке, која би била у стан.у ослободити је од тогјада. Оиа је истипу говорила, кад је рекла, да бабуптке вишс пема. То пије више била она, није била бабуннса, мила н нежна мајка, ннје 1Ш1ие била она спахнница од МалШовке, нод чијом је унравом све цвстало и иапредовало. То је била еа свим друга жена. Чииило се као да не иде сама, него да је носи пека виша еила и да није свеспа ппчег другог, него песреће, која ју је етигла. Рајски је, еамо муком и напором могаб ићи

за н.ом кроз шипражје, штз обропак, боје1т ее да, јој ее не догодн каква песрећа. А она је ишла снгурппм кораком пиз брег, пе заетАјућп, еамо у једап мах пгго се ухватцла ббема рукама за дрво. Мој грех! поноВн опа, уздишући од ббла п јада, ја не могу шнисЈ Господе, номо:ш ми, олакшај ми! — За тим нвђе уз брег, нен.ућтг се натпрпродиом снагом. 1'ајски беше препера;ке,п од чуда п етраха н не скидаше очију с и,е. — Ие, то није моја бабушка! рече у себп тужио. И»ему ее учпнн, да, је н опа једна од опих женекип.а, које иеочекивапо пзлазо из породнч пог круга као јуиакин.е п е/1'упају иа попрпште у одеудппм часовнма, кад свуда унаоколо падају тешки ударци судбе п кад л.уднма ппје потрсбиа груба Физична еила нити гордост г,еликих н силинх умова,* несо дунтсвпа спага. која можс да поднесе еваку невол.у и страдап.с, може да истрпп п пе клоне! Рајеки се л.утито отреее евих истор.Пч1;пх јуиакпп.а, које му у тај пар н.егова немпдостипа машта довођаше нред очн п обратн еиу евоју пажп.у па страдЈМ1иицу, која му беше мила, као рођспа мајка. Пето тако ирође и други дап. Служничад беше у пеопиеану страху. Василиса н Јаков екоро ниеу ии излазили из цркве, иего еу ее иепрестаномолилн, клечећи пред иконама. Ваеилиеа ее заветовала., да ће, иешке отићн до кијевекнх чудотвораца, а Јаков, да ће даровати дебслу позлаћену евећу, ако ее госпођа онорави. Већ два дана беше, од како Татјапа иије иигата ии јела ни нила. Рајеки је покушавао да је зауетави и разговара се с п.ом, али опа, му само заиоведајућн махну руком, да идо дал.е. Иа нослетку он узме теглу с млеком, од лучпо ступи пред п.у и ухвати јс за руну. Опа га погледа, као да га не нознаје, ногледа иа теглу, пеевсспо је дрхтадаом руком узме из п.е гове п жедпо иеипје млеко до нос.н-дн.е. каин. гутајући полагапим п великим гутл.ајима. Вабушка, хајдете уиутра! рече јој, мо лећи је. Немојте мучитп п себе п пае! То ,је убиство за вае! Она му махну руком. Вог ми ,је допео то искушен.е! речс му опа. ГВегова ме сттла носи. Трсба нздржати До краја.