Стражилово

-43 510 Е»-

вљети. ТТо томе могло сс у Вукову речнику исправити и ово: место добошарев ујс!е добошаров могло се измеиити добошарсв сГ. добошаров, воденичарсв не У1с1е водеиичаров него сР. воденичаров, јер воденичарев правилније је нрема старословенском. Некад је р меко било као што је и љ њ. г Гако мислим да је боље богатство сГ. богчство, иего што стоји у речнику богатство \ н1е богаство. 2.) Код речи вр стоји: вр, врва. Вук тако није нисао него вр, вр г^а. Кад .је Вуково нисање исирављепо, онда држим да би боље било да се исправило онако како је Даничи11 у последње време нисао и како се после њега и дапас пише у југооловенеком речпику, а то је вр, вра ; а кад ее акценат метне на р, онда се зна да је р вокал већ по акценту: вра. '■>.) Као што је разлика између Адам и Адам, тако има разлике и у придевима, који су од тих речи иостали, адамов и адамов. Требало једакле овај последњи придев додати. 4.) Не зиам загато је код речи воденица реч кашичари забележеиа кашикара, кад је у Вука забележено кчшичара. Ја мислим да није правилније кпшикара од кашичирк, него је реч кашичара ностала другнм паставком, а кашикара' оиет другим. Код Вука нема кашикчра, али се говори и тако и наставак јој је ара. Али код Вука долази кашнчара и од те речи мора бити К арловци.

наставак )ара, зато се и мен,ају грлена у пепчана, као и у речи дашчара. Ова последља реч не може гласити друкчије исго само са наставком јара, дакле н е лчск<ра него дашчара, пе овцчра псго овчара. Није дакле реч кашикара боља од кашнчара, пего су обе постале различннм наставцима. Нијс дакле требало исправљати Вуково кашичар(1. 5.) Вук нигае у својем речнику вијока, па тако и Јован Вошковић. Даничић пак иише виока и вели у „Копјешта" „о ће бити постало од лђ, а пред њим се г 1> промијенило на и по јужј иом говору: испореди к'кга и 1г1\'п:к." Ја миелим да није ово добро како Даничић тумачи, јер се реч виока говори само у Срему и да је у тој речи и ностало од онда би у Срсму морала та реч гласити веока. Никако дакле не ће бити да та реч долази од к<|ш него ће по свој прилици долазити од глагола вити. Начињена је од ртЧ. ргае!. ас(. II. вилт>, а, о, дакле старословенски морала би гласити кнлкка, а срнски виока и значи сваку витку младицу гранчицу, која истера за једно лето и кад то значи онда ио мојем тумачењу вал>а је иисати без ј, дакле виока. Испореди ја(ха)лка, соаилка. Ми желимо Јовану Бошковићу поетојапо здравље, како би овај лепо заночети иосао срећно сврншо и како би нас и после овога свршенога носла још којим делом изненадио и обрадовао. Јован Шивановић.

КЊИЖЕВНЕ ОЦЕНЕ. перкШш дупЏвтепу. Е с 1 с 1 ј §' к1а<1аИап еге(1еМ 1)<)1§аг 820Уе§'§;е1. ГогсШоМа ев а ћо1§аг коггааиу 8е^е1уеуе1 кикИа : 8(гат% А&оЦ. Ах е1б82о1: 1г1а: 1)г. 818шаноу I). 1уап, а ћо1&. ко2ок1. т1т821 озгШуГбпоке. 2 кб4е(;. Вш1аре81, 1892. Кеуа! 1е8(;уегек. Ага 6 Сп Јј. 3344" XVI 1-393 (Сиршетак). У нетом одсљку (стр. 72—118) говори Штраус о бугарским обичајима нри свадби. Колико вере и пажње заслужују ови оииеи, види се отуд, што је Штраус — као што јс речено — „Бећегзкој 1 «кос1а1ап 82ока§", који му је исиричао Цененков, нревео из збирке браће Миладиноваца (Штраус I стр. 81 и Зборник Мил. стр. 517). У шестом одељку (стр. 119—124) говори Штраус о тужбалицама.

У еедмом одељку (стр. 125^138) Штраус прича о богомилима. Много бих хтсо гшсати о том седмом одељку, али не ћу и — ие могу, јср је .Штраус тај одел>ак иросто илагирао из исторнје словенске књижевности, коју су написали Пииин и СиасовиИ (РћП. Ко/1. 1892 стр. 340; Рурш пш! брааоујс: Оевсћ. <3ег в1ау. Вј1ега1:иг, стр. 89 и даље). Како Штраус то ради, казао је др. Ажбот. „Штраус има обичај пише др. Ажбот на нав. месту — да из већег канута, који нрсводи, овде ондекоју реч и малу реченицу, коју не разуме, изостави". Наравно код оних ствари, за које је он мислио, да ихјс разумео, а нијс их разумео, код тих ствари је правио великих погрешака. У осмом (последњем) одељку (стр. 139 — 149) говори I Итрауо о свирци и песми у бугарског народа.