Стражилово

чз 540 е»-

ђају се скоро на један мах од данас на сутра; то је са свим у онрецн са неким другим ироменама, које је Скијаиарели такођер имао ирилике да види, и које бивају доста сиоро. 1 Вода у каналима у онште није дубока; само у некојима н. пр. у „Нилу" скоро црна боја сведочи, е је вода тамо дубока. Астроном В. Мајер вели о томе подвостручавању канала да то отуд долази, што нису увек водом пуни него само кадикад, те их зато и ми само кадикад можемо да видимо, и дајето дело створења разумом обдарених. Кад се на једном иолу снег топи, било би воде и сувише; поларно море било би тада препуно, зато иде вода каналима на други пол, где се смрзне. Дакле само кад та вода протиче, има је и у тим другим каналима, и тиме се избегавају иоилаве тврди. Но ова хипотеза Мајерова стоји доста у оиреци са великом ширином тих канала — од прилике широки су десет геогракских миља. Стоји ли ово досад речеио, онда излази, да на Марсу има заиста атмосиере. А да је заиста има, доказује ирво јасна ивица Марсове нлоче, због које, кадјој се нриближе звезде стајаћице, ове постају нејасне и мутне пре него што су ее дотакле чврсте ивицо^ЛлаЉетМб,. 'а Друш, снектрална анализа казује у спектруму водоникове линије. 2 Има ли дакле Марс атмослере, онда је са свим поњатно, да тамо мора бити и воде, кише, снега, сутона, зоре и т. д. Некоји астрономи држе да је море близу екватора мало плавије, него ли у средњим ширинама, а то да је отуд, што је око екватора море сланије због јачег исиаравања. Са свим се лепо види, како се мичу облаци ио иовршини Марсовој — или барем биће нешто налик на облаке на нашој земљи; на и брзииа тих облака тамо измерена је. Често се виђа на неким местима, кад се разведрило, да је тамо бело, сигурно да је снег падао; и кад је неко време на том истом месту сунце сијало, опет се иојави пређашња жућкасто-црвена боја, снег се отоиио. Сигурно пасатски ветрови тамо нису тако 1 Тако н. пр. „Језеро Мерис" видро је Скијаиарели 1877. у ередини „реке Нененте", доцније 1884. у обали; обала „велике Сирте" и обала „Либије" биле еу измењене, некоји крајеви као да еу били поплављени и т. д. 2 А што наи Маре дрвен изгледа, биће отуд, што његова атмоефсра гута доста снетлих зракова; тешко да ће све би.љке на Марсу бити црвене боје, као што је држао геомеТар Ламбсрт.

јаки као на земљи, јер се Марс спорије окреће 'Јко своје осовине ; и много ређе покривају облачине тврде делове на марсовој новршини, јер је атмосФера етаријег Марса ређа од атмосФере наше млађе земље; чистије и провидније небо шири се дакле над пољапама тс планете. Мзгледа као да и метео-рологија на Марсу није тако заплетена, и да је лакше нроучавати него ли мстеорологију на земљи; и некоји иснитивачи слуте, е ће неке ствари на Марсу моћи послужити ради разјашњења и усавршења метеорологије на земљи, ко ја заиста тога треба. Које су то околиости, сиада на друго место а не овамо. Марс има два месрца, о којима јејош Кеплер слутио, да их има; но за што је слутио, то се ни данас не зна. У писму једном нише Кеплер Галилеју ово: „Ох, како бих волео, да имам какав дурбин, на да пре тебе изнађем око Марса два а око Сатурна 6 до 8 пратилаца." Често је у потоњој литератури спомена и слутње о два марсова месеца, но нико да их изнађе. Напослетку првиихјевидио Американац Аее® Хал1877. у Уашингтону. Он је нрорачунао њихове иутеве и приближно нрема осветљењу и њихову величину. Њихова су имена т. ј. та два марсова месеца, „дејмое" и , фо 6 ос " "(„страх" и „чфепет") и то по једном месту у Омировој Илијади (XV. 119), где се тако зову синови и коловође бога рата. И ма да имају тако страшна имена, инак су врло малени. А. Хумболд назвао их је због њихове малоће „џепним планетама." Месец Фобос, што је Марсу ближи, од прилике има иовршине десет квадратних мил.а. Тамо би могао неко обићи свет не за 80 дана него комотно за 8 сати. Даљина од њега до Марса није много већа од дужине реке Нила у Мисиру, а Нил је дугачак око 6000 километара. Астроном В. Мајер вели заМарсове месеце ово: „Сваки астроном на земљи обично држи за се, да је ближе небу од осталих људи; кад би такав астроном из ненада доспео на Марс, нехотице пружио би руку, да ухвати његов месец, или би се плашљиво сагнуо, кад Марсов месец Фобос пролази кроз меридијан." Зато, што је Фобос тако близу Марса, у напред можемо рећи, да мора врло брзо ићи око Марса. И збиља, Фобос заиста је необично брз. Јер ма да Марс иде по васелени својим путем брзином, која је много већа од брзине кугле из пушке, ииак Фобое око њега облети сваки дан скоро тринут. Како се Марс увек окреће у истом правцу, то Фобос од нрилике сваки дан