Стражилово

-в 559 и-

бдиау хрризонта, и скоро у исто доба појавио се и Јупитер у својој плаветњикастој светлости и тако сјајно, дн је бадао од себс сен, а мало затим, ближе Јунитру него ли Вепсри, појавила се она дрвенкаста нланета, којој су некада абог те светлости дали име Марс или Лрсс, то ћс рсћи ратнн бог. На овоме мссту хоћсмо о тој плаиети коју више да рекнемо. Астрономи, испитачи небеспнх прилика, с неком особитом љубављу обраћају своју пажп.у планети Марсу. И право јс, што тако раде. Данас су астрономи на чисто, да се само од њега може штогод аапимл.ико дознати; планета Меркуј) увек је близу сунда, те зато није јасан; само добре очи Скијанарелијеве могле су у најновије доба опазити и на Мсркуру некоје појединости; од остале две земљи (осим Марса) најближе нланете т. ј. од Данице и Јупитра, не можемо се бог зна чему надати, јер Данида као да је увијена у неки густ вео од облака, и затим кад се са земљом састане, а то је кад су њене тако зване опозиције, окреће Даиица земљи своју поћну страну; па Јупитру пак због његове грдне величине процес расхлађивања није толико одмакао, а .да би се могло на њему штогод осој > бито видети. Тако је исто и са Сатурном ; остале нланете нак сувшне су од нас далеко у тами васионој. Прву карту о Марсу начинили су Хујгенс и Хауке у ХУП. веку; посматрајући Марса Хујгенс ј(! из неких на њсму пега изнашао, да један па Марсу само за 41 минут дужи од дана на земљи; година је мало мања него двапут колика је година земљина; Марсова година траје 668 марсових дана или 687 земљиних дана После Хујгенса испитивали су Марс Маралди, Бијанкини, Хершел, Шретер, Медлер, Секи, Локије, Кајзер, но о томе на овоме месту не ћемо да.ље ирипо ведати. Но шта је о Марсу дознао Скијанарели, о томе ћемо на овоме месту причати, јер је он о њему највишешта дознао. Скијапарели, дирсктор звездариице у Милану у горњој Мталији, посматрао је Марс од године 1877 до 1888 и иачинио тачну карту о Марсу. На тој карти има вазда — всћином из митолошке геограФије старијег и новијег доба имена за мора, морске заливе, језера., канале, реке, острва и иолуострва Марсова. То су наравно само краће ознаке за разне пеге, које се на Марсу могу да виде и од којих су неке ја-

сније и црвенкасто жуте, а друге тамнијеи сиве. Но већина астронома уверена је, да та имена у геосраФиј и Мареовој или управо у „Ареографији" или у „МарсограФији", исто оно зиаче, што и у нашем зсмљопису. И све то више утврђује се такво увсрење код астронома, особито када иосматрају снсжне кане у северном и јужном иоларном крају Марсовом; та са свим се лсно види, како се у неко доба године полагано сман.ује одпоено новећава ноларии снег. А да водена маеа на Марсу, саземље гледајући је, мора бити тамнија, о томе данас нема сумње; та ко је са брега каква гледао доле на дубоко које језеро на подиожју његову, тај га је видео, да јс тамнији, јер врло мало светлих зракова може да допре до дна, одакле би се и могли реФлектовати, т. ј. већину зракона вода прогута. „Планета Марс", вели Скијанарели, „није пустиња сувог камења, Марс живи; живот његов приказује нам се у врло комцликоваиом систему појава; а један део тих појава обухвата велике крајеве, толике, да их можемо ми са земље видети; тамо има читав свет нових ствари да се иснитују, и све су такве, да радозналост испитивача изазивају." Необична је нодела тврди и воде на Марсу према подели тога на нашој земљи. Тамо је воде само полак од укупне новриише, на зсмљијепак од ириликедве трећине водом покривено. И тоје зато тако, што је Марс старији од земље, неколико милијуна година, иа је више делова атмоСФере везано и чврсто у разиим стенама. Затим јс велика већина тврди поређана око екватора. Но најнеобичније на Марсу јесу његови канали: то су миоге линије 1 једиаке дебљине и особито нраве; северпо и јужно но даље од екватора те су линије нрема екватору више вертикалне, а близу екватора те су линије више с екватором паралелне. Нема ни разговора да их бројимо; Скијапарели вели, да је кадикад, кад јс био ваздух необично чист и провидан, Марсову површипу таку видсо, као да је какво комиликовано нлетиво, тако имаде и преко и уздуж главних и спореДних канала. И што јејошвећа загонетка, ти канали кадикад као да се подвостручавају, ито, као што се мисли, већином при крају зиме и лета, онда када се снег топи на једном или на другом иолу Марсову; ско.ро са свим усиоредо поред сваког канала појави се I још по један сличан канал. И те промене дога-