Стражилово

чз 538 е$-

тешко. Треба само дознати где је био Тупшн у очи Мартина рођен дана. Ако је био код ку1)С. онда ћс сс свет нитати, ко је био оне ноћи с Вјером у шумици. Крицка тс је затекла сама а Вјера је била... Татјана Марковна спусти главу на се баци у насЈшњачу. — Шта да се ради? занита он у страху ради Вјере. — Што Бог нареди! прошапута Татјана суморно. Треба се ионизити! Мера се још лије напунила! заврши она и тешко уздахну. Рајски је ходао по кабинету. Обоје су ћутали, схватајући свако за се тешки положај, у ком су се налазили. Друштво је опазило само спољашњс знаке некакве драме, која се одиграла у Малиновци. Стална л,убав Тупшнова, туђење Вјерино, њена независност од бабушкина ауторитета, све је то било друштву познато и оно се већ било привикло. Али сад се нронашла и једна тамна пега. Понагаање Рајског према Вјери беше већ одавно опажено, и Крицка баш није много лага.ча, кад је о том говорила. Оиазили су сви и тихо обожавање Тушиново, и Татјана Марковна није била једииа, која га је сматрала као заручника Вјерива. У вароши се у оиште очекивало на два догађаја: сватове Мартинс са Никентијевим и... у нерспективи сватове њезине сестре са Тушином. И сад на један пут се догодило негато неноњатно. Вјера се о рођен-дану сестрину показала само на неколико часака, није скоро ништа ни с ким ни говорила и одмах за тимје отингла с Тугаином у врт, одакле се вратила у своју собу а Тушин отиутовао кући, не рекавши ни збогом домаћици и гостима.

После тога се дознало, да је Вјера оболела а мало за тим и сама Татјана Марковна и да за то врсме није нико примљсн у Малииовци. 0 свадби Вјсре и Тушина се заћутало. За што Тупшн не иште руку Вјерину, и, ако је искао, за гато није примљен? Падала је сумња на Рајског, да је ои задобио Нјеру за се, али за што се онда не ожени њом? Јавно мњење је неумољиво тражило, ко је прав, ко крив, иа да изрекне свој суд. — Бабушка! повика на једаред Рајски после дуга ћутања, нре свсга ви треба то све да кажете сами Тушину. Треба знати, како ће се он ионашати према тој сплетци, он је њен јунак, он нек јој буде и судија; како он рснш, онако радите! А његова суда се немојте илапшти. .1а га сад добро познајем, он ће регаити, као гато треба. А ја ћу за тим отићи мало до Полине Карновне, а можда ћу иотражиТи и Тичкова... — Ја не ћу, да се ти састајеш са Тичковим! — То не може на том остати, бабушка! Ја не ћу, Борисе! рече она тако одлучно и строго, да је он приклонио главу, ие говорећи ни речи. То би само направило од зла горе... Ат ти си да-дпбро сетио, шта ж прга ма>г треба урадити... Да, нре свега треба све рећи Тушииу, а за тим ћемо видети, да ли је нужио да одеш до Полине Карповне, да све појединости те сплетке сазнаш и да им дадеш други вид... или рећи праву истину! дода са дуббким у.здахом. Прво ћемо видети, како ће Иван Ивановић узети ту ствар. Он је код Вјере, замоли га, да дође овамо, а Вјери не говори ни речи. Она још ништа не зиа и дај Г>ожо да и не дозна.

(Свршиће се). *Ј,*

Ј о. * п 0 У К Л 1К

® "Т 4 *. ^ -ф*

-т- -I 4 - I

ПЛАНЕТА МАРС.

јесен године 1890, кад су биле лене вечери и то крајем септембра и почетком октобра имало је око после залаза сунчева да види особито леп иризор. Тек гато се сунцс спустило нод хоризонт, и нијс се нигде

видела ни једна звезда стајаћица, — на јужном и јужнозападном небу појавиле су се три најсветлије иланете, једна другој доста близу и скоро у нравој линији. Прво се иојавила планета Даница (Венера) у својој благој светлости врло