Стражилово

-чз 537 к-

дана код њега провео, која Ке ступити на по= нриште, кад све ово око нас буде слободно, кад нестане свију опссна и пемара, а на њихово место дође озбиљан рад. Рајски је био очаран, кад се мало боље упознао са целом скупином Тушинова рада. Он је већ био готов да остане дуже времена и да проникне у механизам Тушинова рада, али добије од бабушке норуку, да се што пре врати куКи. Туншн се попуди, да га ирати, као што он рече, али прави узрок је био, да дозиа, за што је Татјана Марковна поручила но Гајског. Нојао сс, да се штогод догодило Вјери, на да буде тамо, ако јој што затреба. Кад је Гајски ушао у кабинет Татјане Марковне, нађе је растројену и забринуту. — Да се није што непријатно догодило, бабушка? запита он, ссдајући спрам н.о. — Што се морало догодити, и догодило се, рече она тужно, гледајући у страну. — Говорите брже, мени је, као да еедим на иглама! — Онај стари лопов Тичков сс и мени и теби осветио! Чак јс и за мене начуо од неке нолулуде бабе неку већ заборавл.ену причу... али то му није испало за руком... Смет је ра внодушан према прошлости; у осталом ја сам и онако већ једном ногом у гробу, али Вјера... Она уздахну. — Шта је било дакле? Њена историја нрестаје бити тајном. . . По вароши се проносе гласови... шапутала је Татјана Марковна узбуђено. Ја из почетка нисам разумела, за што ме је прошле недеље у цркви жена подгубернаторова иитала два нут за Вјеру... је ли здрава, а две се госпође одмах ту нађоше да чују, шта ћу рећи. Гекла сам, да је била болесна, али да се опоравила. И за тим ме окупише питати, шта је с њом... Ја нисам знала како да се извучем и то су одмах све опазиле. — А је ли заиста избило што на јавност? — Права несрећа је, хвала Богу, још сакривена. Јуче сам дознала неке појединостИ од Тита Никонића. Снлетка се не односи па оиога... — Него на кога? — На Ивана Ивановића, који је у целој ствари са свим невин. Оећаш ли се, како је о рођен-дану Мартину дошао, како је седео пе ироговоривши ни с ким ни речи, догод није дошла Вјера, и како је одмах оживео, чим је њу видео. Гости су све то оназили. И без тога

одавно већ није тајна, да он љуби Вјеру. Он не уме да се претвара. За тим се сећају, да је изишао с Вјером у врт, за тим да се она склонила у своју собу а он да јс отишао кући. Знаш ли ти, за што је оп долазио? Гајски ману главом, да зна. — Дакле знаш? А сад су свету но варонш пуна уста Вјере и Тушина. — А како су мене у све то унлели? Ви рекосте, да ме Тичков није заборавио. — Тебе је унлела Полина Кариовна! Оне вечери, кад си се ти шетао с Вјером, отишлаје да те тражи. Ја не знам, шта си јој ти свс наговорио, без сумње си јој се подсмевао, али она јс то разумела на свој начин и уплела и тебе! Говори, да сити заљубљен у Вјеру, а опа да тс јс одбила — извукла те из не знам какве пропасти, понора, шта ли? 0 томе непрсстано по вароши меље! Ја не знам ни даиас, шта си ти тамо имао с њом, нити за твоје тајне с Вјером, али ја мислим, да си ти још одавно знао све оно, што је за мене до скора било тајна. Па сад ево вам плодови ваше миле слободе, рече му уздишући. Гајски стисну песнице од љутине. — У-х, тој матсрој Гглепетуши ј епт ниј е било доста! рече бесно. Али нека, сутра ћу јој показати! — Баш си нашао, с ким ћеш расправљати! На њу се не треба јсдити, она је смешнапајој нико много не верује. Али онај стари сплеткаш је дознао, да је Вјера о рођен-дану Мартину била са Тушином у реду дрвећа и да су сс тамо дуго разговарали, а у очи тога дана да је није било до дубоко у ноћ код куће, а кад је дошла, да се ноболела, па сад прииоведа причу Полине Карповнс са својом доиуном: да се Вјера није с Гајским шетала оне ноћи и у очи онога дана, него с Тушином. И сад се од њега пронело по целој вароши! И осим тога је од неке пијане жсне и за мене нешто прокљувио, па прича по варонга. — То је већ друга ствар! рече Гајски озбиљно и почне узнемирен ходати горе доле но соби. Ваша лекција, коју сте му очитали, није му ништа помогла, а сад ћу ја мало друкчије да му је ионовим. — ТПта си ти оиет наумио? Госнод нска те сачуво од тога! Боље га остави на миру! Почећеш доказивати да то није истина, на ћеш баш тим доказати противно. А није баш ни