Стражилово

чз 542

може тамо вући сам каква тешка кола; може скочити више метара у вие; само је теже тамо удавити се,. „јер сваки еам од себе може пливати! шта више, један књижфвник из низа сноменутих ковача вели, „да се ход становника Марсових не 1 >е у миогом разликовати од лета наших тица, за то, што јс тежина на Марсу мања, и т. д. С тим истим правом могао би неко н. пр. рећи: сваки становник *на Марсу мора имати 5 руку и 17 ногу. С таквим разлагањем иишу се врло интересантни романи из природиих наука по калуиу Жил Вернову, но наука, која се наслаЊа на носматрање и строге логичке закл.учке, нема с таквим стварима никаква иосла. Но месту своме у реду нланета Марс је први од „спољашњих" планета, а по всјгичини на седмом месту; узмемо ли пречник земљии да је 1, ондајс пречник Марсов 0 - 54 а по Кантовој теорији по годинама шести син, млађи од Јунитра и од планетојидског прстена, старији од земље а још старији од Данице. И по рачуну једнога Физичара ноједине нланете разликују се једна од друге добом у 5 милијона година. Наравно овај резултат врло је слабе вредности, јер нретноставкс том 1грр гигсом изречт'!« 1 нрло су несигурне. По Кантовој теорији сав наш сунчани систем био је грдна ваздушаста лопта, која се окретала око своје осовине; због тога окретања одљуснивао се некада временом нрстен један за другим, сваки се ирстен раскидао у више комада, и највећи је комад иривлачио сптније (осим код 5., код нрстена нланетојидског); ти комади јееу нланетс са њиховим месецима. Тако је у шестој линији дошао ред па Марса; за тим се сунце опет скупило, из једнога по том нрстена образовала се земл.а са свбјим месецом или, како се слути, са своја два месеца и т. д. А да је по годинама земл.а заиста у среди међу Марсом и Даницом, најбоље се показује у томе каква је атмосФера овде и онде. АтмоСФсра Марсова већ се јако растањила, Дпнпца иак увијена је у неку скоро ненробојну облачину, и само тек овде онде што се може скроз да види до новршине саме нланете; на Даници биће да је онако, како је било на земљи за доба каменог угља: топлрта као у стаклеиим баштама, вегетација бујна, -органски живот још слабо разнолик.

И Марс ће кад тад једном привући к себи свбја два месеца и тако за иеко време добити |[ове тонлоте и нова живота. Па шта онда? Читалац нека ми дозволи, што ћу са таквим мислима и мало даље да сс упутим, наравно, такве мисли пе наслањају се па сигураи рачун, него иа доста несигурне Физикадне ностулате. — Тада ће Марс, издавши још и то своје тонлоте, охладнети и оиустети као и наш месец, и као такав ићи још некоЈгико милијуна ијш можда билијуна година око сунца, док га .једном сунце к себи не привуче, као што ће бити и с другим планетама. И сваки нут биће иеријоде нова живота и нанретка. 11а шта онда? — Тада ће и сунце једиом морати са свим охладнети у васионом као лед ладном иростору, ма да има данас још тако грдну топлоту; тек ће се и сунце све више и више примицати каквом већем централном небесном телу (Кант вели, да ће то Сиријус бити). На нослетку — тако бар вели енглески физичар Томзон, нас.лањајући се на друго Карнотово правило у мехапичној теорији тоилоте на иослетку ће читава васелена умрети, јер ће нестати топлоте. Јер сва топлота може прелазити (ушо. <>а тела вшие Т(>мперјггурс на-- ч>сац- ииаитемпературе, а не обратно; тако ће нолагано да сб разиђе по васелени с-ва енергија, светлост, електрицитет н магнетизам; свему данашњем стању крај ће бити општи разлаз материје и енергиј е. Н Целнер хоће од те судбе да сачува васелену својом претноставком, да наш простор ннје неограпичен, него ограничен и округао; све ираве линије у истину јесу врло велики крузи, који дакле оиде свршују где и иочињу; пропадају ли светови и кпдају ли се развалине на једноме месту, оне се на другоме меету саетају и образују нове светове. С таковим хипотезама, као што су мало час иаговештене, могла би нас- баш каква трезвсна ФилозоФија и иоштедети. За васелену нема мере за нростор, јер како да се у њему иађемо? Исто тако нема за васелену ни времена, јер где језа њу сат? Та и ми еами меримо време привидним кретањем иебесних тела, којима тек, како ми хоћемо, иодмећемо једнолико кретање, не узимајући наравно на ум, да се природни закони не смеју прнменитиу свој неизмерној општности. Та ирироднн закони тешко да су што друго до нриближие Формуле, општа нравила, добивена