Стражилово

43 543 ен

мао резултат наших разноврсних, но само у ограниченом кругу изввдених оиажања. По дру К. Кранцу.

Дакле на та носледња питања не дај нриеродна наука никаква одговора. Прерадио А. М. Магић

$

.( ® л с *\)у» 6 )1с) г<Х* »-Х* »^1^» »чЈ^ »X* у љ.^Ј ј' Ф КБИЖЕБНОСТГ -"Т- "Т* -Т- "'ф* *Т* ^ "^г ✓јч. ✓[ч. Т»@)Ц С „КЊИГЕ ЗА НАРОД" МАТМЦЕ СРНСКЕ.

Узвишену намеру великог добротвора Петра Коњевића није могла Матица Орнска боље остварити него издавањем „књига за народ". Није потребно да наводим, одкакве би користи 1ш наш народ била ова заклада, да се замисао Матичина испуњава: да те књиге заиста улазе у народ. Али на жалост лепа замисао та не остварује се. „Иарод је Л'!0, народ Ие се и корџстити", рекао је бесмртни завештач. Али народ се бар за сад — не користује његовом закладом. Пе знам како је онамо даље, али зађите овамо код нас у Срему ио селима па ћете видети, да народ не само да нема и не чита „књиге за иарод" него и не зна аа њпх. Седам година је, како је заклада Коњевиј^ева стунила у живот и ве1г је преко тридесет „књига за народ" штамнано, а народ од тога још ни најмање користи не виде. За што је то? Је ли код нас настало већ оио време, када ни најбоље закладе не могу ништа да учине? Тужимо се, да онадамо и пропадамо ; јадамо се: није иам народ на оном ступњу образовања, на којем би требало да је, на којем би могао бити! А ко је томе крив?! Ми сами. Показивао ми је један пријатељ књиге, што их хрватска влада шаље еваке године учител.има да их у народу раздаду. 1 Осим онога, што 1»е народ из те књиге научити, уплетено је ту готово на свакој страни име хрвттско ! (То је н.има главно!) А народ, оп не гледа на то, него тражи те књиге, да се из њих иоучи. II међу „књигама за народ" већина их је, која би народу врло користила, али узалуд кад нема никога, да му те књиге да у руке. 1 То су књиге много скупоценије него књиге за народ Матице наше. У Срему.

Још једном понавл,ам: књиге за народ могле би и морале би народу много користити, а оне му не користе ништа. И то ће трајати дотле, догод се не ночне са том илеменитом закладом са свим друкчије радити. Пре свега цену би књигама за народ требало оа свим снустити. За што не би била тим књигама цена два или три новчића? Нал.да није до тога стало, да се за те књиге што више новаца добије? Новца има доста, а главна је намера, да књиге тс народ што више чита. У осталом нека излазе књиге те много ређе: нека их буде једна место десет — главно је да учине оно што треба; а учиниће то само ако продру у парод. При избору дела могло би се строжије назити на то, шта је за народ. Међу тим у тим се књигама нс би морала штамнати само нова дела, могла би се ту штампати и старија дела, која би требало да има народ. Тиме би се уштедило новца, који сс издаје за награду писцима. Тај новац могао би се употребити било на то, да се награде новећају, било да се књиге но што нижу цену дају. За што се у књигама за народ не би могле штампати и одабране народне несме ? Та и оне користе народу, и оне га ноучавају и оне га крене и оживљавају ! Осим тога Тј )ебало би у школе ио селима слати ове књиге, да се издају ученицима за награде. Црквеним општинама требало би их давати за најмању цену. Тако би, мислим, требало за сад чипити, да те књиге учине опо, нјто треба. Лманет и жел.у Коњевићеву не испунисмо до сад. Но, што се пропустило, треба што пре надокнадитн, То смо дужни учинпти сени великог завештача, ради еебе г ради народа! С.