Стражилово

-га 535

— Њој ,јс само један лек иотрвбан: да вае неетане Одавде. — Али ја не верујем вама еа свим, јстко га ирекине Марк. Мени се чинИ, да ви нисте са свим равнодушни према њој ... Тушин не одговори ништа него еамо затреее јелом. Он се у мислима нренео у положај Марков па ,је схкатио, какав осећај огорчености и гнева је морао у овај нар беснети у љеговој души, и за то није ни одговарао на његово пакоено иза:швање; него га је једино то уанемиривало, што •ће Марк из гордостн и пркоса или раздражен страшћу, пре пего што оде, још који пут покушати, да пише и да се еастане с Вјером. -Хтео је да са свим учини краја покушајима, који би иаруншли мир Вјерин. — Ако не верујетс мени, ено вам доказ у рукама. — Ово писмо? то не значи ништа. Страст је 1;ао морс. Дапас бура, сутра типшна. (_)на с-е можда већ каје, што вас је послала. — Ја мислим, да није тако. Она би то нредвидела и не би ме послала. Ви јс, као што ми сс чини, не нознајете са свим. У осталом ја сам' вам иепоручио све, и ја ие сумњам, да ћете • уважити њену жељу. Ја вас ио ћу вшие -нри сил.авати на одговор. — Одговора нема! Ја ћу отићи... — Па то је баш одговор, који јој јс иотребан. — Не и.ој, него вама, а но свој ирилици и романтичком Рајском и баби. — Да, ако хоћете, и нама, а може бити и целој варопш. Ја ћу бити тако слободан, да зајемчим Вјери Васиљевној, да ће ваш одговор бити буквално извршен. Остајте здрави! — Здраво... достојни витеже... — Шта? запита Тушин, намргодивши се. Марк беше нребледео и гледаше у страну, Тушин сс? дотаче кане и упуТи се горе. XVIII. Марк јс био л.ут и озлојеђен, што је морао тако срамио да одступи, горе још, него што је једном приликом пророковао Рајском. Морао је да путује без обзирања и без збогом и оироштаја и без цигле једне речи саучешћа и жалости из њезиних уста, него га норед тога још иснраћаху као иепријатеља, и то непријатеља, који нема никакве важности, и који ће, чим прођс недеља две дана или чим пређе иреко

нрве суседне планине, оити савршено оезонасан. 11а за што све то? <)н се не осећаше ни у чом крив, а њему отказују и последњи састанак! И место .да сама дође, шаље му свог носредника! Било јс очевидно, да то није учињено можда из бојазни од каквог страсног искушења него и«> свој прилици од какве грубе увреде. И тај носредник, опупомоћеп од Вјере, располаже п командује, не излазећи из граница нристојноети, иснраћа га опрезно и нажљиво, као што се исираћа немиран гост или лонов, затварајући за њим врата и прозоре и иуштајући пса с ланца. Натукнуо му је о домаћици, слугама... и мало не* и о самој полицији. Што се тога тиче и он сам — снисходљиво је кривио себе Марк — је у неколико крив, што је презирао начин живота, којим су живели људи у тој вароши и њезиној околини. Да није можда за то Вјера, стидећи се евоје страсти, кад је изгубила наду, да ће свога изабраника наново васиитати, прекинула с њиме ради других, каО што се отреса човск рђава иознаника, с којим се случајно и нехотице морао упозиати? И тај посредник, поред.свег оштрог изазиван.а, очевидно ее узДржавао, бојећи ее и за 1»јеру,,и за. ссбе. .и« можда,-опаснает-% кего екан дала са нвпристојним човеком. И сврх свега тога још је био принуђен, да му даде одговор! И то је био једини одговор, који му је могао дати и који му је диктовао тај „витез" и дипломата, који га је понизио, саслунгавпш са хладном пристојношћу његово изазивање. Ма колико да се Марк увијао, ипак је морао да одговори! Но ма на што да се Вјера решила, ипакје требала да је у спомен прошлих догађаја... барем му напиеала нОследње и опроштајно нисмо, ако је већ болпа и иије у етању да поднесе састанак. Па нека се и утишала љубавиа страст, инак се могла у пријајеељству онростити с њим и рећи му, да не може да сб помири са његовим ногледом на свет и са неизвесноМ. будућпошћу, коју јој ои обећаје, на би се могли лено разићи уважавајући једно друго. А оца га напушта, нс налазсћи за вредио да му рскне нослсдњу реч, као да јој је нешто учинио... Шта је он скривио? Он се иочео есћати носледњег састанка и нс могаше наћи никакве кривице... Он се осећао невин, невин у свсму, на чега ради онда тај тужни растанак? Она га не може