Стражилово

-га 551 ез-

иаборављам главно: нема ни гора, ни шума, ни ировалија ме!;у нама, иего само једна претходна препрека. Вјера Васил.евна не ће, или можда види у будућнос.ти срећнији живот, негосамном. Татјана Марковна бенге изненађена и троиута последњим Тушииовим речима. Хтеде непгго да му одговори, али он је задржи. — Опростите ми и по други пут! рече Он, не ради се сад о том. Махнимо се сад мсне и иовратимо се иа ствар. Ви сте ме звали, да ми саошптите гласове, који се проносе, и мислили сте, да ће ме огорчити и узнемирити. Зар није /гако? Вудите мирни, што се тога тиче, а умирите и Вјеру Васиљевну. Одведите је одавде, да само она не чујс ништа о тим сплеткама! Ва мене се ништа не брините, рече насмехнувпш се. Ова нежност ми за цело не стоји лепо. На сплетке се не ћу пи обазирати. Као што смо уговорили, рећи Ву, да сам занросио Вјерину руку и добио корпу и да је то огорчило и вас и мене и целу кућу. Онај ће отићи одавде сутра илн ирекосутра; ја сам већ начуо, да ћс ступити опст у службу на Кавказу, — и опда ]1е се свс заборавити. ,Ја сс ни пре нисам пичега бојао, а сад пе вреди да се бојим. Ове једно ми је: живео или не живео, кад је извесно, да Вјера Васил.евна не Ве иикад бити моја жена. — Биће, Иване Мвановићу, рече Татјана Марковна, бледа од узбуђености. Само да све то прође и заборави се. Он нсстрнлшво и очајно одмахну руком. — И ако ви понор не сматрате као провалију. Ја сад тек видим, како силно ви њу љубите. Она се чисто бојала, да верује сузама у очима Тушиновим и тим његовим простим речима, које су јој повраћале сву будућиост, епасавали нропалу судбину Вјерину. — Биће моја жена, рекли сте? рече Тушин дрл;ћући сав и приступајући јој наглим корацима. Татјана Марковна, немојте ме варати таком немогућом надом! —• Оно, што ја говорим, истина је, али ја хоћу, да и оио, што се мени каже, буде истина, и да ми се оно, што ми је дато, пе одузима! Ко мени етоји добар, да Ке Вјера Васиљевна једиога дана... — Бабушка стоји добра; а сад је то све једно, као да је и оиа сама дала обећање. Тушии је гледаше погледом, пуиим захвалности и ухвати јс за руку.

— Али морате чекати, Иване Ивановићу, дода она и чисто уилашено истрже своју руку из његове. .Ја вам сад не говорим, као бабушка него као жена: „чекајте!" Сад је још рано; подајте јој времена, да се опорави; она је растројена и то би јој само шкодило... па пе би вас ни разумела; мислила би, да то чините сад у нрвој ватри, а послс да ћетс се иредомислити. Ви сте мало час споменули мој ум и срце, па ево а они вам говоре: Чекајте! ГГамтиТе добро мојс речи. — Унамтићу само једну реч: Биће! и за њу ћу да живим. Видите ли, шта је учинила од мене једина та ваша реч? рече Тушин, који изгледаше, као да је на ново рођен. — Видим, Иване Ивановићу, и верујем вам; за то сам вам и изговорила ону реч, али се не смете баш тако слепо поуздати у њу, јер ја се бојим ... — Ја 1>у се надати! рече јој он тише и гледаше је молећи. Ах, кад бих и ја, као Викснтијсв, могаоједнога дана да вам кажем: „бабушка!" Она му учини руком знак, да изиде, и кад је изишао седие на столицу и покрије лице рунцем.

Другога дана Рајски рано у јутро извести писамцем госиођу Крицку, да је жели посстити и да му доиусти доћи око један сат ио иодне. Добије од ње, наравио, врло л.убазан одговор и кад дође, затече је у п.ену будоару, где јс поред дивапа стојао постављен сто. — Дошао сам, да вам кажем збогом, рече јој он са нежним погледом. — Какво збогом! прекину га она унлашено. Не ћу ни да чујем! Хоћете да идсте сад, кад смо... Ви се сигурно шалите, и то тако немилостиво шалите! Не, не, боље се ономените онога, што стс рекли, говораше му она водећи га к столу, иричајте ми даље, шта се онда догодило у шумици... Ви сте били страшпо узбуђени! — Ах, не питајтс ме! рсче Рајски једући. — Виуег с1опс! — Ја мшпљах, да ћу тамо наћи срећу, говорио је он као у себи, морао сам да чујем... — Шта? шапћући и притајивајући дисање запита опа. Тамо је био Тушин, зар не?... Он ћутке климну главом и ионије гутљај вина и за тим наетави: — Здравствујте, Вјера Васиљевна! Како сте? Јесте л' здрави? рече он мојој сестрици, коЈа се уплашила од н.ега.