Стражилово

чз 573 к-

иило бе;! вниманија! Таково цеблагорасположеи>е вапге ирема меии низвргло ме је у ужасно очајање — куда и коме да јадан и несрећан прибегнем — ја не знадох; разум ми се збунио, дух блудио — и на послетку, на коначну моју ногибељ бцло је Провиђењу угодно,. да ме још жетће казни обративпш моје мислп такоћер к покојиици и вашој тетици, Феодулији Ивановној, Агринине Ивановне сестри једноутробној али не и једносрдачној! Цредстављајући самом себи у свом уображењу, да сам већ тридесет година био одан и веран целом вашем ЈГомовском дому -— а особито Феодулији Ивановној, која није инако називала Агрииину Пвановну него ,,'мило моје срдашце", а мени „нреиочтени добротворе наше породице", — представљајући све сије у препуној уздасима п сузама тиншни скорбних пробдивених ноћи, номислим: ну, бригадире! сигурно ти је тако суђено! — и, обративши се к Феодулији Ивановној са својим нисмима, добијем од ње иотпуно уверење, да ће и носледњу мрвицу са мном ноделити. Будући овим обећањем обнадежден, скуних своје убоге остатке и одох к '1'еодулији Ивановној! Донесени ноклони и ствари у вред цости више од пет стотина рубаља примљени ' су ' са отмеиом благонаклоношћу; а за тим и новце, које сам донео за своје издржавање, било је Феодулији Ивановној угодно одузети ми, да их тобоже чува, чему се ја, угађајући њој, нисам нротивио. Ако ме занитате: од куд и на темељу чега сам имао тако поверење, — на. то је, госпођо, само један одговор : Агрипине Ивановне сестра и Ломовске иороднце граичица!! — Али уви и ах! Новаца оних сам се за. кратко време са. свим липгао, п надежда моја, коју сам возлагао^ на Феодулију Ивановну — да ће хтети и носледњу мрвицу делити са мном, показала се нразном и сујетном: на иротив, речеиа Феодулија Ивановна је моје добро уиотребила у своју ползу. А особито о њену имендану, петога фебруара, сам јој даровао зелене француске материје за иедесет рубаља, арпшн по пет рубаља; а сам сам од обећанога нолучио: белога пике за жилет за пет рубаља и мусулинску марамицу на врат,- који поклони су, док сам тамо био, купљени, и, као што ми је позиато, за моје новце •— и то је, чим сам се по благодјејанију Феодулије Ивановне према мени воснолзовао! То је она последња мрвица. И ја бих

могао и даље у потпуној истини изнети све недоброжелатне постунке Феодулије Ивановне са мном — а такођер и моје сваку меру превосходеће депансе, као што, међу осталим, на конфекте и воће, на. које је Феодулија страшно пишман била, — али све сије ћу ирећутати, да не би тако објашњење у грех уиисали умершој; и ири том, по што јује Бог призвао на суд — и но што је свега, што сам од ње претрпио, из мога срца нестало, — то сам јој ја, као христијанин, све одавно опростио и молим Бога. да јој и он онрости!! рАли, милостива. госпођо Раиса Иавловна! Би ме тек не ћете винити ради тога, што сам био веран и истинит нријатељ ваше иородице, и за то, што сам тако силно и ненреоборимо љубио Агринину Ивановну, принео јој на жертву свој живот, своју част и цело своје имање! јито сам био савршено у њеној власти и тога ради нисам био у стању управљати ни самим собом ни својим добром! Вама је иознато и то, да због њена понашања, са њеним људима иодносим убиствено оскорбљеније — ствар сију сам после њезине смрти нренео у сенат, у шести департамент — она није још ни сад решена због кога су ме учинили саучеснпком њезинпм. метли ме под надзор и још ми неирестано суде криминалним Судом! У мом званију, у мојим годинама ми је таково бешчестије несносно: и остаје ми још само та утеха, што могу тим гореСтним размишљенијем ублажавати своје срце, што могу и после смрти Агрипине Ивановне да страдам и трним ње ради —• а. то означава трајност верне љубави и моје добродетељне благодарности нрема њој! „У напоменутим мојим к вама писмима известио сам вас са. свим подробно о сахрани Агрииине Ивановне — и какав сам јој иомен учинио; пријатељство и љубав моја према њој нису ни на какав т|)ошак гледали! На све сије — и на шестонедељне задушнице и на шесгонедељно чтеније исалтира за. њену душу •(сврх тога пропало ми је педесет рубаља у асигнацијама, које сам дао као каиару за камен, као што сам вас известио већ), — на сне сије отишло је мојих сопствених новаца еедил стптина и педесет рубаља у асигнацијама - у које число су урачунати и подруг с/готип е рубаља у асигнацијама, ириложених као заклада иа цркву! „Благотворна душо твоја, виемљи гласу