Стражилово

-ЈЗ 569 Е>-

Иларијон РувараД.

окретало од њега и није се смешило; ио савијеиом танком носу, но иравилним али пљоснастим усницама, по скоро правој дрти густих састављених обрва видело, се да је морала бити охоле, силовите и напрасите нрироде. Није требало бог зна каква усиљавања, да човек себи представи то лице распламтело страшћу или гневом. Одмах под портретом, на маленом сточнћу стојао је нолуувенуо стручак простог нољског цвећа у дебелој стакленој посуди. Бригадир се приближи к сточићу, затакне у стакло донесене карамфнле, окрене се к мени н подпгиувши руку према 'портрету промрмља:

-— како да не, сећам га се; био мален, жив старчић. Ти стојиш, ни макац а, он те тамо, те тамо (бригадир удари у смеј). У Варшаву дошао на козачком коњу; сав у бралијанти, а Пољацима говори: немам сата, заборавио сам у Иићеру, немам, немам! а они опет: виват! виват! — Чудан свет! Еј, хеј! Ераставче! мали! — додаде наједаред подигнув глас (брбљави клисара остао на пољу): — а дагде су колачићи? Па кажи Груњки .... да гледа мало кваса! — Одмах, баћушка, господине, — чуо се г.тас Краставчев,

„Агрииина Ивановна Тељегииа, рођена .Томова". Ја се сетих Наркизових речи и погледах иажљиво на изразито и немило лицо жеие, која је бригадира лишила имања. — Еао што видим, ви сте били при освајању Прага, господине бригадиру, — започех ја, показујући на крст св. Георгија, — и одликоваии сте орденом, који је и сад јонг редак, а у она времена још много ређи; ви се сигурно сећате Суварова? — Алоксандра Василића зар? — одговори бригадир ноћутав мало и као да, сабира мисли;

„нодарен пуковнику Черниговског Дерфелдена пука, Василију Гускову за освојење Прага љета 1794" а друго — полулик, израђен маеном бојом, који је представљао лепу, црнооку женскињу са дугуљастим, црномањастим лицем, високо зачешљаном и нанудрованом косом, младежима на сленом оку и подбратку, у белом исеченом роб-рону, са нлавим карнерима из епохе осамдесетих година. Портрет ,;е био рђаво израђен — али свакако врло добро погођен: лице беше иуно живота и нриродности. Оно није гледало на посматрача, иего се некако