Стражилово

-га 59

; )8 ?■>

На поелетку није му ни замерити... Шта 110. и да ради баштовап у зимско доба ? — Шта си се прицврљио уз ватру! — викне екопом громовитом гласином — и тако изгледаш као иечен рак! Ој, ленштине! Само да вам јс јести и чмаватн!... IГа још спомињу и кобно „трипаест" !... — Госнодине економе, — одговори попнзно баштован — шта знам да радим ? Ето, човек се мало открави! — Да, да — нродужи економ — сама да вам се грејати, јести и чмавати! Посао је де вета брига! — Било га је летос и сувише! — браљаше се тихо баштован, чешкајући се иза ухм. — Летос ? а зар зимн не треба ништа радити ? а?... Али да! Баштован је зими, као Нарава у цркви! Чељад нађе за добро, да нрсне у смсх на ту економову шалу, ако и нису сви зпалп о срећном разбојнику, кога јс чудан случај наместио поред Божјега Сина!... На то већ ностаде економ боље вол.е, јср беше он више но дужностп, псго ио ћуди, суров човек. Удари баштована торбом нреко лсђа, повуче га, на велику своју радост, нолако за десно ухо и речс с осмсхом испод вслика брка: — Богме ви даиас живите! Данас сте сви госнода! Свакиједе док прстом не дохватп, пспава се и излежи до миле вол.е! Ннје тако некада било! Кашику баршча, комад суха хлсба, па хуј?,! Кад други петли заневају, на ноге! На работу!... А данас, хо, хо! куд и камо је бол.с. А биће и боље, ако будете имали мозга и ако да Бог и Мајка Божја Ченстоховска!.... Економ избечи очи и погледа чел.ад, као да се јс хтео уверити, како су их дирнуле његове последње речи. Чел.ад, до душе, уздахпу, чувшн име Божје и Мајке Божје Ченстоховскс, али с тим уздахом нз беше некако економ задовољан... Стрељаше још неко време разрогаченим очима, час гш суровом лицу старога Матије, час но, смешно намештеним, устима кухаревим, на по' слетку се стужи, поглади бркове и рече баштонану: — Слушај, ленштино! ЈГокојни госнодин јс овако ногађао баштовапе: „Лети у башту, зими крпити кожухе!" Ето, да ти ја не кројим кожуха, узећеш ову торбу и добро набити чишекс, да не отнадну!... Јер кад буде велики лов... Онет пређе економ очима сва лица и опет умуче за часак.

— Аха! Лов! Ја сам одмах иомислио! рече ћорави куха]» са старим осмехом. — Лов на саоницама! Знам, знам! — до-. даде Матпја, вадећи кратку лулу. — За нечену дивљач требаће глогова соса, — примсти баштован, — а ова јесен... — Будало! дрекпе ражљућени економ зар нам је мало трња и глога? Зар нас не кљује на сваком кораку, куд год се макнемо?... Крв бризга из наших ногу п зиој са чела, на шта имамо? Ето нас гуле, бију... а вама још није доста трња и глога?... Језгровита беседа екопомова као да. паде на неплодпу замл.у. Матија заклима главом исто оиако, као што је климао свакс недеље у цркви, кад је нопа говорио о камили и игленим ушима, н ачо му, Боги душа, није ушло у главу, за што да камила иролази кроз иглене уши... И баштован махну главом, али осмех на његовим устима као да говораше, да глог, с црвеним, киселим плодом, пије тако безбожно биље, те ће само кл.увати бедна човека. Једини се кухар уозбил.ио, а. то је код њега увек бивало, кад што не разу.ме. Економ ипак виде на том озбиљном лицу — глуност! Уздахне, од.махнс руком и изидс из пекаре, избацив у ходнику само једну реч: Стока!... Ноћ беше ведра и хладна. Небо се осуло мнлионпма звездица, које треитаху и нихаху сс на јаеној ведрини, као да ће сваки час отпасти н пасти на земљу. Смрзнути снег шкрииаше нод ногама, кад је економ нзлазио из ходника на дворишто. Застао на пол.у и окренуо се лицсм дворс.ком нрочсл.у, на коме се светљаху девет великих нрозора, обасјаних светлошћу. Гледао је у те нрозоре и размишљао... За тим осветл.енпм нрозорима једва се видела два. нрозора од пекаре. Задимљена окна, искрнљена овде ондс црном хартијом, беху чудновата противност онима. И баш о томс размишл.аше у тај мах с.тарп екопом. Чудну сличиост иалажаше он између тнх мрачних нрозора од иекарс и мрачппх глава у чељади, норед жарких, расветљених прозора, иза којих се сакунљени гости, нз околпне, забављаху час гласним смехом, час опет тихим разговором... — Боже мој — мишљаше екоиом у себи на што ће то свс изаћи! Оиде мрак, а овде гори!... Овде сам „штаб" а онде — стока!... А међу јсднпма н другнма стојп — економ с па