Стражилово

чз 6: господарима од педана. Умео је он своју м-анипулацију тако да удсси, да јс шљахтић често морао масно плаћати, да се Финанцијски приходи ие оштете. За. то је наш домаћин радо задржао комесара, који је цео свој званичан посао обавио без икакове његове штете, и беше вољан, да га бар својим гостољубљем за то пагради. Истипа, у то време нису желели у кући такова госта, али опет, волео је да ,је и у љсгову двору, нсго ту одмах у крчми. Кад би комесар боравио у крчми, могао би мирно посматрати, шта се у двору дога1;а, а од закупника и сељака могао би што шта дознати, нгго никако није требао да знаде. У двору га могаху чим год забавити, могаху много што шта од њега сакрити, а и према среској власти не бити под сумњом... Домаћин, дакле, најсрдачније замоли комесара, да седи у топлој собици док му је воља и да не заборави, да ће у дворским собама бити увек мио гост свима, од домаћице па до псстаишога Стаха, коме уме тако леио да иослужи место коња. Све то ирими комесар, па и малену шалу, с всликим задовољством. А како није хтео да буде, као што говорапге, па терет домајгипу, изискао је, да слободно раснолаже својим времеиом и тако ослободио у наиред домаћина бриге, да се занима гостом. После такове погодбе са домаћином упути се комесар у собу, да мало отпочине. Позван после на заједнички обед, причаше о Бечу и Иаризу, показујући необичпо образовање. У замашпим стварима беше печен, много је зиао и миого слушао. ТГосле обеда одсвира с Јадвигом неколико лаких комада у чстири рукс, за тим је дуго дизао Стаха иа нози и тим му, о много ман.е трошка, него јуче, иоказао, како се јаше на коњу. — Но — запита га, кад је мати изишла из салона — јс ли ти тако добро? Волиш ли јахати на кон.у ? — 0, те како волим — одговори Стах, ударајући зубом о зуб за то тата увек и говори, да ћу бити улан ! — Улан? — нонови комесар -- а знаш ли ти, како изгледа улап ? — Како пе бих знао, кад је тата баш пре недељу дана дао направити себи уланску доламу! — Ех, уланска- долама није јоти улан! Треба још мпого којешта за улана.

2 * .• — Тата има све! Има црвепу капу, светао . мач — а прекјуче јс"ковач ковао копље! — А тако, тако... Црвена капа, мач, конље — то је истом улан! Али штаје сам један улан? — Господин Казимир је говорио, да има много такових улана, као тата... И господип Владислав има одело и копље! У тај мах уђе мати, а господии комесар окрене разговор са Стахом на друго. — А умеш ли ти изрезати иајаца од хартије? — заппта Стаха, узимајући маказе, што но их је Јадвига оставила. И на највеће чудо Стахово стаде брзо као муња излазити из хартије необичио смешан човек с уздигпутим рукама и нрапорцима на глави. Стах беше ван себе од радости. Зграби човека, откине му ногу те се сневесели... — Пе жалости се, — рече комесар, гладећи га ио глави — кад дођеш к мени у собу, изрезаћу ти коња, кочијаша на седалу и бричку ! Стах подскочи од весел:>а, пљескаше рукама и само распитиваше, хоће л' то скоро бити. Пред вече оде комееар у своју собу. Носле пет минута упаде у собу Стах... Након два сата састали се опет сви при чају. Стах имађаше нуне руке евакојаких слика од хартије, врло вештачки изрезапих. Међу н.има беше и улан с дугим копљем и четвероугластим калпаком. И комесар и Стах беху за чајем врло задовол.ни један с другим. Тако прође други, трећи и четврти дан... Комесар се упознаде са свима укућапима, евакоме но иешто даде, по нсшто шал.иво нриповеди. Са Стахом се само све вигпе забавл.ао. Ишао јс свуда у шетњу иза двора, а особито јс заволео Вислину обалу, која изгледаше ромаптичио, ако и беше зимско доба... Видеше га где нде и стазом око ковачеве куће, и ако та стаза не беше ни згодна, ии ромаптична. Оба етражара иђаху сваки дан у оближње нецане, а касно у вече даваху комесару дуге извештаје о свом званичном послу. За то врсме бсше у двору неколико пута гостију. Обично сс картаху и разговараху о обичннм стварима. Комесар пграше с њима иреФераиса тако ватрсно, да никад пијс ни знао, о чему јс реч... Место о чају донесе гласшп; писмо, а комесар сажаљеваше, што јс домаћпнова тсгка опасно