Стражилово

-чз 611 и-

„Еио нам се дечица даве у оном ћумезу. Или школу, или ништа!" И попа је ово нотврдио. Начелник се хтеде својскн заузети за Оларића, али приметивши, да је и пона уз сељане. окапе се тога, јер није хтео ићи уз нос попи, што му је присни женин рођак. Али, да би нешто учинио и за Оларића, рече: „Када већ сумн.ате, да не ће достати новца, онда нека се не ради годину дана, јер је боље, да се све заједно зида. Дотле ће бити и више новапа у каси." Начелник мишљаше, да ће се вал,да за годину дана ствари преокренути, те ће моћи и Оларићу ићи боље на руку. „А, на то пристајемо!" повикатпе одборници. Још је свршено неколико предмета и одбор се разиђе. Изиђоше најпре ратари, а за овима Оларић. Попа је остао унутри. „Ха, ха, ха, ха!" Оларић ће газдаМитру. „Наметно си говорио! Али ја ти кажем, да ће се ипак зидати и да ћу ја управљати. Но знај, да ти онда не ћеш седити у одбору, него ћеш из ћоше гледати, како се то све и без тебе ради! Па збил.а, шта ти то имаш нротив мене ?! Дед реци! Баш би ми мило било да знам. Пре, док ти пе постаде одборник, народ ме изабра за перовођу своје имовне оп-

штине. Да се пак није осведочио о моме ноштењу, не би ме бирао." „Јесте, парод те је изабрао. Али, вал>да се сећаш, када је народ увидио, да ие иде све као пгго треба, он је изабрао другог, па је од тебе заискао рачуне са записницима продаје. Ти писи хтео ни на чији захтев да предаш. За што писи предао ?" „НГто сам зпао, да ћу рачуне предати другом одбору, а не овоме, у ком си ти. И збиља ти сумњаш, да рачупи иису У реду ?" „Ја не сумњам; али предај их, пак ћемо видити." „Да, да, иа ћемо видити!!" новичу остали одборници у глас. Оларић оде као опарен на једпу, а одборници на другу страну, и чуло се где деда Митар сав у ватри говори: „Да, да, када ко посрне, онда гледа, да се дочена чега у општиии, на му је опда општина крава музара. Ето, био је у имовини и вукао седам стотина Форинти, па још опако . . . Сад би опет да зида. Па опет да се дочепа имовипе. То не ће бити." „Тако је, тако је!" повикаше одборници и разиђоше се сваки у свој шор. . . (Паставиће се).

ЦРВЕНА КАПА. роман Јована Захарјашовића с пољског превео Рајко. (Наставак.)

IV.

^итав дап је прошао мирно и оез ика§ЗЖ^ кових важнијих догађаја. Рекав дома1.ици „добар дан" и одсвирав с Јадвигом још неколико лаганих „БапсИега", оде комесар за својим послом... Васколиким својим владањем уверио је све домаће, оснм старога економа, да, је нешкодљив ; шта више поштен човек.. . Да обави свој званичан иосао, позове комесар домаћина, те се обојица упуте, скупа с двојицом стралсара, у иецану и онде без икакових тешкоћа, којих обично буде у таким при-

ликама, измерише котлове и каде и дад.нпс свакој ствари у пецани званичан број. А кад је бнло сне готово, на велико задовол.ство домаћиново, замоли комесар домаћина, не би ли му донустио, да, у тако милим гостима, остане још пеколико дана у тонлој приземној собици. Имађаше зар да обави у околици још неке званичне послове, да изашље своје стражаре у оближгве жидовске пецане и да причека н.нхове извештаје. Могао се, до душе, у такој прилицн нреселитп у крчму, али се бојаб да тим не увреди нољско гостопримство. Финанцијални комесар беше увек жива мука