Стражилово

43 636 ЕЗ-

излазили, запева један „ Јиагсге Ро1вки!..ви знате, шта је запевао!... Комесар се угризе за усну од тешких зала, стисне шаку и с неком немачком псовком подижс ,ју горе. — Берко — рече за час — дозови из крчме два сељака па дођи и ти с њима. — Жид утрча у крчму и за час изиде с двојицом големих сељака.

— Иматс ли гпто при руци? —■ запита комесар. — Млатила или коља? Чивутин упаде у трем и изнесе два млатила и сикиру. • — Узмите то брже па ходите са мном! зановеди комесар. Сељаци радо послушаше. Чивутин се мало' нредомишљао, најпосле ипак узе еекиру. М сва четворица се отиснуше стазом на Вислу.

(Наставићо се.)

^ 4» 4* з љОђ' Ф КБИЖЕВНОСТ. Ф 4&Ч- ^ ^ "Т* "Т* ^ ^ "Т* *т*

МАТИЦА СРПСКА.

III.

оследње је већ време, да се код нас једном почне не само озбиљно него и умесно мислити о приликама Матичиним, да се пронађу- недостатци а и прави путеви те да се једном изведе из чаме институција, која је у својој замисли тако здрава и корисна. Аттичт •• резигнацттја тт фаталистичк (Т 'сдегаље рамена. дабогме да неће ништа помоћи, а још мање помаже, шта више шкоди оно пргаво и џандрљиво писање неких дневних листова, које необавештен народ одвраћа од Матице, а оне, који би могли злу помоћи, раздражује. Докле год вас народ и сви појединци с љубављу не. пригрле Матицу на своје груди као опће народно друштво, докле год се јаено не сазна шта треба Матица да ради и колико може она урадити у данашњим приликама и са садашњим својим средствима, дотле не може се ни мислити на озбиљно лечење. Напоменусмо већ у пређашњем чланку, да би у седишту Матичину требало прикупити доконијих снага, које би се могле више бавити књижевношћу него данашњи одбор, који може о Матици мислити тек нрипадом. Морао би се сав рад књижеван повести популарнијим сувременијим правцем и онда куд и камо повећати матичин књижеван трошак. Главан материјални извор Матичин су прилози чланова; први посао би био умножити те нрилоге, јер су они узевши све нрилике у обзир данас веома мали.

Веома је поучно разгледати у „Гаду и именику" списак Матичиних чланова. То је читава мала историја наше културе, која је тако иуна највећих противности. Дивно родољубље и редак немар грле се, ко не треба мари, ко треба не мари, ко не може жртвује, ко може не жртвује. За две три десетине година уплатише 981 Хрват (ово су само живи) по 50 фор. (аушгаћују 286) у Матицу Хрватску а 8100 њих плаћају сваке године по 8 фор. У Српску Матицу за двамут толико времена уплатише само 812 њих (од тих може бити ноловица по 40 фор. а остали по 50) а пријавише се 408 њих; од тих је половина помрла не плативши више од 10 фор. а од осталих једва ако опет половина плаћа редовно. Али дабогме 252 родољубива Хрвата се примише повереништва Матице Хрватске и надмећу се, ко ће више скупити чланова, а 64 Орбина парадирају као иовереници Матице Српске* а јамачно има добра половина њих, који неје ни једног члана још придобио. Нека српски новинари иогледе на ове бројеве и нека не вичу само на одбор и на Матицу. После овога поређења нека нам је допуштено показати овде на бројеве, који ће нај јасније говорити, која места, који крајеви, * Ево какви су наши певереници (само за прнмер): Итебеј има 3838 душа а једног повереника а н п ј е д и о г члапа. Жабаљ нма 2 повереника а 4 члапа (с повереницима), који се уписаше још од год. 1842—69. Огулин има 2 члана и оба су повереницп, а нпког још не придобише.