Стражилово

-43 630 е$-

вођу имовие ошитине! И у мало да не узеше -иротоколе испред Мише. 0, кажи ти мени, шта се и оиај МргудиК упео из петипих жила уз п.ега. Видио да нема ту нопе, па одмах држи њему страну. Па се дере : обући Ку ја вас у дрвене кломне!!... I I да ие би Тебе, још би га опи од страха и изабрали." ..IIије то ништа. Онет ти кажем, док смо ми сложни, пе 1 >е он бити. Ти се чудиш шта му је те се тако унео? Дошао човек у тескобу. Задужио се до грла. Ни од куд ништа на би рад да се дочена узда у ошптини. Одовудмало, одонуд мало, па би се дало лено живити. Ја и Пера шцли једанпут у варош на добили једну Форииту. А он један пут па зарачунао шеснаест Форинти. Видипг, мој брајко! Тако пеколико иута у годигти, на ето му лепе заслуге. А Мргудић? Где ие 1.е држати уз п.ега, кад је увек тамо ....." „Ал тебе Оларић пи да очима види, као да си му децу клао. Јеси ли чуо, како се јуче дере за тобом: ,Чекај, ти матори, док дођу избори, опда ћеш купити буве ио занећку.'" „Док сам ја жип. куниће он, ваи ако Вог не одузме памет овоме свету . . . Л и тај зелепба!! Мргудић одуларио се. Знаш, да су га из Гундинана истерали све моткама. Када га одјурише, звонили су за њим и тонови нуцали. Глобио је свет страшио. Па зар је чудо, ако већ почиње показивати своју ћуд? Чудповат ти је овај свет. Оии стари наши чиповнипи, иа жуиан, па предстојник, на Мудриппћ, па сви још нас световаху да чувамо и не расипамо сваку .мраку општинску; а гледај ти ових ! Оларић баш разрогачиО очи па касу имовие онштине па да је прогута!" На једаред се зачу бубан, пред огантин ском кућом. Отуда оде у други сокак, па ево га и нред газда-Митровом кућом. Тамо је већ свет врвио општиИекој кући. „Даје се на знање, да сваки старешина п старији л>уди дођу у оиштииску кућу." Шта ће то бити? иитало се. Газда Митар са неколико одборника уиути се сеоској кући. Прогура се кроз светину и заузе место у средипи сале. Овде је било сакупљено нело чииовииштво.

У средиии сеђаху Мргудић, Оларић и нона 11 ерић. „ПГта је ново?" — упита газда Митар. „Сад ћеш чути!" одврати Оларић. И иоче овако: „Браћо ! Има већ више годипа, како се ио неким селима устаиовише тако зваие задруге за међусобно номагање и штедњу. У варошима су шпаркасе. Али се увидило, да у вароши земљоделац тешком муком добија поваца, а ако и добије, то га скупо стане. Мора паћи једиог јемца у вароши. А овоме треба дати од стотине бар двадесет или кола кукуруза. То је уираво толико, као да си и од чивутина узајмио. Од више година амо немате ви вере у нама кануташнма, већ пас гледате као и чивуте. Али да би вам иоказали, како смо и ми од оних л.уди, који вам добро желе, то смо се иостарали, да вас извучемо из руку таквих глобаџија. До вас стоји, па да се та наша жеља и оствари. Нема међу вама ни једног, који ие би могао уплаћивати недељно по два и три шестака. Тако ћете сами штедити. А када вам коме устреба иоваца, моћи ће добити ио мали интерес. Пристајете ли да се устапови овакова зад])уга и да ли ћете се уиисивати?" .Вудп се почеше згледати и слегати рамеиима, као да и пе разумеју, шта ово све значи. Неки иочеше гледати у газда-Митра, као да ишту саВета. Сам пак Митар иије зпао шта ће да одговори па ово. Он није могао ни замислити, да ће икада чути овакове речи од човека, кога држаше за иајвећег непријатеља иаору. Он. па да се овако брипе за Јјљане! Није то ишло у главу газда-Митру. • Па још зна, да овај човек није ии корака учинио за онштину џабе. Слеже и он раменима на ии да би речи. Пона нримети ову забуну и бејаше му мила опрезност њихова. Насмеши се те проговори: „Браћо! Ово пе би било иа штету. Двојаку кориет имали би ми од овакове задруге. Сваки ће имати ирилику штедити, а од свбг уштеђепог новца, када му буде нужда, вадити или узајимати. Новац би се издавао но осам на сто. А што је главно, можеш новац добити када хоћеш. Угипе ти па иример коњ у вршају. Ваља"