Стражилово

-чз 652 е>-

адржине, едеганцијом и једрином стила, топлотом оссћаја и силом и дивотом ониса. Питаће можда когод : у којој јс од ове три гране књижевнога рада Мијатовић инак нај јачи? 11а ово би питање 'било тешко оД1 ;оворити, јер је у с.вако | јак, у свакој в &лик. Па ипак изгледа, да је историја његово иоље, ,једно за то, што у историјн ипак више може одушке дати својим оссћајима, него на нр. у пародној екОномики, а друго за то, што је с1е Гас4о највише и нажећих раснрава, написао историјских; што је у економске и Фипанцијскс расправе уплео млого историјског елемента и што је за предмете својих приповедака тражио грађу баш у историји. *И кад приноведа, видите ученога историка, који се умом и срцем уживео у оно доба, о коме пише, па заносним причањем и вас собом води у давно прошле векове. Међу тим се у свакоме од ова три правца огледа савршепство обликн, а у спдржинц: голема начитапост, дубока темељитост и велика духовитост. Као стилисти нема Мијатовићу пара у српекој књижевности — у стилу је он јединствен, недостижан. Чланци су Чедс Мијатовића најлепша музика, закоју је с ]) 11ск иПаганини музп■ ■»|<ога јсзш.а ч-рлскогп. п 'тс' тоновс Довео гснијем својим у хармонпју, која вам заноси ум и исиуњује душу и срце необичним миљем. Тај нсбески стијг Чедин, та елеганција стила даје делнма његовим ону чар, која се огледа у свакоме рсду дела Чединих и због којих је Чеда један од најсимпатичпијих писаца срнских. И баш та хармонија између језгровитости садржине и савршенства у облику чини Чеду Чедом; 1га ка.д додамо, да његова дела провејава чис.т човсчацски осећај и жарко, истшшто родољубље, онда држимо, да можемо — нроменивши речи митроноснога проповедника ТеоФана — рећи: Један и једини је у књижевностн српској Чеда Мијатовић. Осим тога радио јс Мијатовић и као аревађач. Осим већ споменутих већих историјских радова превео је историју Београда, историју турске царевине и Беклову „Историју цивилизације у Инглеској". А од његових радова на инглескоме језику сноменућемо само његово велико дело „Конетаитин, последњи цар ВизанТијски", које му је донело велико одликовање — чланство краљевскога историјског друштва у Лондону. Повукавнш сс с нолитичког нол»а, живи Мн-

јатовнћ у Лоидону 'са госнођом својом Елодијом, рођеном Лотн, која јс иа инглески предела пашс песме народне н са великом симпатијом и темељитошћу наиисала (1874.) на илглсскомс јсзнку исцрниву „историју нове Србије". Тамо у далекој Инглеској упознаје Мијатовић запад са, Српством и мушки му брани ирава и интерссс; одаиде упознаје народ свој са нолитичким и економеким нриликама и културиим напретком Запада, оданде иаставља илодни свој рад књижевни. Али пије Мијатовић једино па књижевноме пољу користио српској нросвети. Он је за нросвету српску радио у свој.е време и као џрофесор у Великој Школи Београдској и као оштроумпи критичар и духовити товорник београдских учених и књгокевних друштава, којима је био чла.ном. И у критици ее огледа његова величина, а беседе његове, иарочито папогребу Панчићеву, при проглаеу Јенка за академика, при јубилеуму Владимира Јакшића, а нарочито беседа његова о нетстогОдишњрј нрослави од Косова, коју је држао као председпик у Академији наука — од најлепших су беседа, које сриека кн.ижевност има; и у њима, као и у свима радовима Чедииим, одсјајујечвегова духовитост, његова песпичка душа, његово N 1 ■1,-'А!ј- 1ТТ?Ч>Н' II 1 ГП-ГТ>^^ ЈП~^Г"~* Г ТГПТ Г " Г " Друго је поље, на коме је Мијатовић радио — као што опоменусмо — иоље државничко. 11ије задатак књижевпога листа, да оцењује државничку радњу Мијатовићеву, нити да испитује, колико је и шта је за Србију урадио Мијатовић на важним нозицијама државиичким, то као министар у више маха и на разним иортФсљима, то као српски нослаиик у иностраиству, то као изасланик Србије при склапан.у мира с Иугарском и на разпим међународним конФерсицнјама. Споменућемо само толико, да. Мијатовић иије оПако велик државник, као што је књижевник. Као књижевник пуштао је увек срцу на вол.у, па и онда, када код других само ум ради. И баш то, што га је као књижевника тако високо дигло, баш то му није дало, да ее дигнс и као државник. Јер ни на државничким позицијама, на којима се тражн гвоздепе енергије и хладне озбил.ности, Мијатовић пије могао да нромсии своју песничку природу, своју апђеоску доброту. За~1 то рад Чеде Мнјатовића као државника није биој готово никада крунисан успехом. Али и ако је|" Мијатовића, као мало кога државника, гопилај иесрећа у свима подузећима, ипак му сс мора 1 прпзнати, да је у њега увек п па свакој пози-