Стражилово

-га 051 &г-

с уи ^ (зжФ ^|х. г.|^ ^ <1* зј&Г Ф ШЖЕВНОСТ. Ф "Г"С~~2^ ^јч. «/ј\| рЖ^) • / Р Ч * «^» * / [ ч * * @)р\-

ЧЕДОМИЉ МИЈАТОВИЋ.

читавом Српству, колико га је на овс чотири стране, мало јс наћи људи, који су на ракним пољима јавиога живота толико радили и урадили, као Чедомиљ Ммјатовић. РаД сс Мијатови1 )СВ кретао инак у главноме на дна ноља: на нољу државничкоме н на иољу срнске нросвете. Ми дапас имамо нред очима само његов рад на пол.у просвсте српске, а па рочито имамо нред очима Мијатовића као књижевника. Чеда је МијаТовић јединствен у српској кп.ижевпости и обилношћу и миогостручношћу, и садржииом и обликом својега рада. Књижевни се рад Мијатовићев кретао у главноме у три правца, а то су: историја, народна економија и Финанције, и лспа књижевност. Ј1а пол.у исторнје ударио је Мијатовић критичким путем. Али док су други историци критдчш- шкоис—отт иди-..па пиворе.иа висин у . на

чистину" и пустили, да им само ум ради, дотле је Чеда Мијатовић и у својим чисто историјским расправама дао маха срцу и својој песничкој души. Отуда онај цеснички елеменат у његовим историјским расправама, отуда она честа — тако да кажем — смелост у извођењу закључака. За то и није Мијатовић онако чист нреставник критичке школе, као што је на пример њен творац Иларијон Руварац, или као што је Љуба Ковачевић или Љубомир Јовановић. Али с друге се стране баш томе, што је у својс иаучне расираве улио несничке чари, има нринисати, што се његове научне раснраве читају као најиријатнија лектира. Та његове историјске расправе не само да ум учс, већ и забављају срце, и уздижу ионос народни. — У ову врсту рада Мијатовићева спадају две књиге његова дела: „Деснот Ђурађ Бранковић" и толике студијс, штампане по повремешш часописима и органима наших учених друштава. Од тих ћсмо расправа сиоменути само највеће и најлеише: „Пад Цариграда", „Балшиће"' и његове дивне „Сенке" у лањској „Отаџбини". Осим тога спада амо обилата грађа, коју јс скупио за сриску историју, и од нревода: превод Курииеишћева путоваџја

по Балканскоме нолуос/грву, и Макснзијеве и Мр бијеве но словснским зсмљама турске царевине. Друга је врста рада Мијатовићева на<родна економија и државне фиианције. Млада је. то наука, али паука, која се силно развија. Иаша сиромашна књижевност може релативно бити задовољна и бројем и ваљаношћу дела и расирава, које су изишле у овој струци. Поред иокојног Косте Дукића и Владимира Јовановића заузима одлично место Чсдомиљ Мијатовић. Наука о народној економији и Финанцијама има у с.рпскоме народу у Мијатовићу колико теоретски учена, толико практично вредна нреставника, којије иокушао, да своју силну теоретску спрему примени научно н на српске прилике, а с друге стране да по могућтву и у иракси оствари своје теоретске назоре. Рад се Мијатовићев на науци о народној скономији може ноделити на два дела, и то на рад строго на шшодној економији и на рад на истоме п ољу,

комбиновап С ИСТОриЈши. г • « била наука о екопомики и Финанцијама. и толике умне расправе, (разумевајући амо и иолемику) по српским листовима и часонисима. Али се Мијатовић није зауетавио код теоретскога рада на модерној науци народне економије, већ се — помаган големим историјским знањем винуо у стару српску државу и у тсмељитим студијама о трговиии и Фиианцијама старе српске државе, први и исцрпиво расветлио једну колико важну и запимл.иву, толико и мрачпу и псрасветљену страну живота старе српске државс. Остаје пам још леиа књижевиост, па којој се Мијатовић прво био огледао. На брзо јс иапустио ово ноље, на коме је с успехом био радио, али чим се иовукао са нолитичкога пол.а, онет се латио свога првог нравца, лепе књизкевиости. Од тог је доба до данас ианисао две приповетке: „Иконија, везирова мајка", ирво дело, које је паградила краљевска срнска академија наградом Мариновићевом, и „Од Расине Рајко", које је ово даиа света угледало. Приповетка „Икопија, везирова мајка" одликује се шггриотском и моралиом тендепцијом, и, као и сви други умотвори Мијатовићеви, језгровитошћу (