Стражилово

-13 64"9 Е>-

Погледа на другу страпу, ал од онуда се још гге вцђаше, да се Чивутии враћа... Један сел.ак при!)« комесару. — Господине комесару — рече му — село гори! — Нека гори! — одговори тихим гласом комесар и униљи поглед овамо, где се одразиваше оиа цриа тачка... Врева је расла и прелаиила читаву скалу тонова... светлост пожарна све се већма руме-

— Стој ! — дрекне наједаред комесар, :)акрчујуЈш стазу иезнанку. Оба сељака полетеше ;{а комесарем. Пезнанко застаде на час. За тим сјајна ватреиа струја сину из п.егове руке и стострук одјск од мстка одби се од обале. Тане зазвижда пегде у ваздуху, али оба сељака ' лежаху ве1? У сиегу. Остаде сам комесар — очи у очи с пезнанком. т 1едомиљ нила... цело иебо као да беше обливено свежом крвљу... Црна тачка на руменом снегу израсла већ очигледпо у човечји облик... — Погледајтс онамо — рече комесар тихо ее.адцима — 7 онога нам вал.а ухватити! За неколико часака трајаше гробна тишииа. Комесара нестало, са сел.ацима, пспод црне високе обале, иза које се црвенила светлост од пожара— Оиај, што иђаиге обали, не могаше их опазити.

ијатовић. — Ко си? С пута, јер си погинуо! — повиче незпанко с опружепом руком, укојој држаше пиштољ. Треба при.зпати, да су у тај мах збил.а други мотиви утецали на одлучност комесареву, а не нада у ордеие.и упапрсђење. И он извуче руку с.двоцевим пнштол.ем и одговори: — Ја сам царски службеиик и мећем те под стражу, у нме закона! — Полудео си! Хоћеди да мс засужњиш, а у мсне пабијсп пиштољ?