Стражилово

чз 658' Е>-

скупа, моћи ћу излазити иа хиљаду форинти." „ Не ћу да кажем ништа, што се тиче задруге; али, што се тиче општине, ту ћеш тешко што шићарити. Ови су сви као једаи — као што чујем — противу тебе, иа и сам нопа, ма да ти долази у кућу. Док је то тако, дотле ти не можеш ништа поетићи у општини. Признајем, да би отуда имао највише корнсти. Када си у одбору, иа ти још пачелник иде на руку, опда, ако и имаш по коју зачкољицу, чека се. За гдекоју пристојбу се каже, да немаш ништа да се води егзекуција. После се брише или се чека, док коју смраку не скуцкаш. Како са Мргудићем? Иде ли ти тај на руку?" „И иде и не иде. Он се колеба. Боји се, да се не комиромитира у народу и пред попом. Говорио сам му више нута, али ои пе ће да се упне. А и жена му је ђа'во. Наговара га, да се не замера нони. Знаш ваљда, да јој је попа род ..." „Да ти је њега са свим задобити! Као што рекох — иачелник је тек пачелиик. Нрогледа ком кроз прсте па мује тај обвезаи. Гдеког упориог оглоби, а то је дапас лако. Па кроз кратко време имао би ти доста јаку странку, номоћу које би дошао у застунству до већиие. ПоЗле је наша брига. Не гледа се баш свугде, којим се иачином дође до већине, само нека је већина. У осталом држим, да ие би то било ни овоме народу на штету а ти би осигурао своју егзистенцију. Хјо ! Тешко је, видипг, када човек научи иа добро, на иосле уведе у танке ннте . . . Гледај око овога па ће све лакше ићи. Има и пона својих зачкољица, па би он могао и и.ему мало рукаве ноткресати. Иа које он, које задруга, на би се дало нешто урадити. Обвежи га. Придоби га: било еилеткарељем, било да га што чешће ночастиш." Госноћа Фаустина седела је са плетивом у руци а иије ни једне речи ироговорила, али је тим иажл.ивије слушала разговор ове двојице. Када се у разговору дошло до тога, како вал»а иридобити начелиика, почеше ее и н.ене мисли врсти око тога питања. Она је била иачисто с

тим, јер је имала са свим готов плаи, само је још премишљала, како да ночне, а борила се још и са савешћу. Чувши нак, како јој муж рђаво стоји, реши се она, да ие преза ни од чега. Устаие сва зажарена, оде у своју собу и ту је кроз ио сата било готово нисмо Мргудићу. Да ли је тим писмом задат последњи ударац Мргудићки и слози Краковчана, ко то зиа"? Браћа се још разговараху, за тим одоше у спавало, обојица задовољии ресултатом данашњег разтоврра. УПТ. Сутра дан. тек што јеуетао Оларић, куцну неко на врата. Оларић се одзове а на то уће једап од бол.их ратара из села но стари Оларићев нротивник, члап задруге. „ Добр о ј ут}> о, го сподине !" „Бог добро дао, Андрићу! Које добро?" „Та, господиие, цркла ми јуче риђугаа, а т]>еба да се оре те морам купити друго кљусе. Зиаш, уграбисмо ово леио време па да пе промашимо. Мој комшија Пера има ваљану мркугау иа игате за н.у педесет Форипти. Ја имам тридесет па требало би ми још двадесет. Као мислим, член сам у шноркаси, па ако бих могао добити. .," „Не можега добити, ма да си члан задруге, јер јога ниси толико уплатио, колико би доста било, да извадига две трећине, јер тако глаеи закои. Но, могао бих ти ја, као председник, ићи на руку, да добијеш новаца, кад би ти био мој нријател>. Ал Ти сваком приликом вичега против меие, а хвалиш иопу ... па гато ниси отигаао до њега, да ти ои даде новаца?" „Та, ја као велим, Да то не иде из вагаег џепа, па знате " „Хјо! мој драги! Не иде из мога џепа ал ја сам нредседиик. Ако ја пе одобрим теби зајма, оида га пе ћега пи добити, на иди камо хоћега иа тужбу. Зиага ли ти, да смо ми добили већ хиљаду Форипти из варошке нгааркасе! Па мислига, да је то добивеио па твоју браду, а? Гледај ти п.ега!" „Али, гоенодине, је л право да идем сада Чивутииу, да тражим иоваца?!" „А је ли нраво да се ти у опШтини увек дереш протнв мене? Може бити иопа; може бити овај и оиај, ово и оио, а ја