Стражилово

659 е$-

као да сам вам децу клао! Слушате опог маторог Митра. Он зна, шта еу записниди! Зна и шта су имовни рачуии, па вели, да сам ја мало онако... А шта ми се позна? Оп је купио већ два Фртаља земље, од како је одборник. 1Га мислиш, да је то све из његовог џепа! Еј ви луде наорске! Њега не видите, а! „Е, на што ви то нама пе кажете у скупштиии? Ми би већ њему рекли. А ако сте ви тако поштени, — што не би и вас бирали? А није да лажем, кажем вам, би1>у ја први уз вас. Та, овај, нисте нам, што рекосте, дену клали " „И ја мислим. Па тај ваш попа! Хој, хој! Колико је тек оп дужан отпптини! Па овај, иа онај; али они један другог држе. А да ја будем у општини, онда зло по н>их. Па, мој брајко, они се и боје да ја н е уђем у општину. . ." „Е гле! Па шта ћутите? А, а, добро кад знам ! Гле ти љих!" „Ал немој рећи никоме, да сам ти ја то све казао, јер нисам рад да знају, док ја пе будем биран. Дођи сутра по новце..." Андрић оде машући главом а Оларић је задовољио трљао руке. IX. Једпе педел.е носле но дне, а пред долазак Мргудићев, забавл.ало се цело друштво на куглаии. Ту су сви, па је наишао и Војводић, а ту је и жеиско друштво, међу н.има и Оларићка и Мргудићка. Мргудићка није ии сневала, дајеФаустипа онда била за хамбаром са својом служавком. Мишљаше, да су какве цигаике дошле да краду кокоши. Фаусхипа је истина не1« распростирала гласове по селу нреко своје слушкип.е, али иико иије смео Мргудићки и Војводићу казати то у очи, јер је свако држао, да је то ироста- лаж. И па Куглапи је Мргудићка опаЗила, да је Фаустина некако необично погледа, али је опа већ на то евикла, те јој пису били чудновати ти ногледи. Па једаред викну неко из друштва: Гле Мргудића! Све друштво ногледа на улицу и ту опазише Мргудића у каруцама. Две се жене зарумеиеше, кад чуше „радосни глас".

Мргудпћка с места потрЧи кући, да онде предусретпе свога мужа. Фаустина такођер заа ;агЈ )и очима и нотрчи неколико корака као у бунилу. Али, дошавши мало к себи и опазивши пред собом Мргудићку, застаде, завали главом иа страну, као мислећи: имам кад састати се с њиме. Мушкарци ее пасмејаше а женскиње памигнуше једтта на другу. Цело се друштво крепе до Мргудићева стапа. Затекоше га где својој жени прича о своме нуту. Сви се руковаше с н.име, на и Војводић. Али је цело друштво опазило иеку хладноћу у погледу МрЈудићеву, кад се с Војводићем руковао. Кад је опазио Оларићку, погледао јој је у очи, но опа је почела крити погледе. Друштво је то опазило. Згледнуше се сви и наста немио призор усивавања. Војводић нрви изађе а за њим касир Квекић. На пољу плане Квекић: „ Пфуј! Гадно је то! Нешто ее крије. Видићете, Војводићу, ова је нешто смислила. •' Војводић је био па чисто, да му је ово последњп нут, што је био у овој кући, док је у њој' Мргудића. Скоро осам дана није се ништа чуло у селу о Мргудићу и Мргудићки. После се зуцало ово и оио, али опа се показиваше а и изгледаше задовољна. Муж јој је одлазио чешће Оларићевима и редовно се с Фаустином шетао до мркле ноћи и долазио је кући весео и задовољан. Тако се живело у селу неко време. Војводић се са свим повукао, те се ретко дао виђати. Настала је тишина, какве није давно бпло у .Краковцу, алп се за том типшиом скриваше етрашпа бура, тако страшпа, да се унренаетило цело село и ева околица... X. Даиас те оиет граја у еелу. Заказан је састанак свију етарешина за имовну онштииу, која ће изабрати нов одбор и перовођу. Неровођа имовне оиштине у Краковцу, то вам је еве и сва код имовине. Има седам етотииа плаће. Озбиљни каидидати су поиа и Оларић. Свет се почео купити прсд онштииеку кућу и миоги ее смејали, што се и Оларић усудио искати, кад добро зпа, да га ни један не ће.