Стражилово

чз 679 к-

необично сабрано, као да онде неке тешке мис.п1 раде. Кад и кад махне н руком, као да што гони од себе. Мислс1>и тако читава два сата, уђе у со<%у, гдс бсше онај орман с домаћим талисманима. Отвори нретин, нреглсда кану, орден и платежни табак, иа тим закл.уча брижл.иво све то, и:јвади кл.уч, метне га у пшаг, а тога до тада никада није чинио. Бсрта глсдаше све то, али ис рече ни речи. А беше уверсна, да то све бпва вбог црвене капе. XVIII. Прошла је подруга година од то доба Господин паткомссар добн глас ил Лавова, да јс онде, код главпе Финанснјскс управе, упражњено место саветннчко. Нисано му је, да Ке свакојако добити тај чин с платом, али треба да сам дође у нрестопицу и да се лнчпо нрикаже, где трсба. Прп то.м је требало да у нсколико спомене пекадашње својо заслуге и да пред очима више власти заблиста „крстом за заслуге"! Оп сам пише о том несре1шом излету у својим белсшкама и то овим речима: „Не сећам сс, да сам икоме важнијем кораку у своме животу ирнступао с ве1шм мпром и бо .Ћим поундан.ем. Сам ме пачелник најтоплијс препоручно за саветника. Министарски рс .Фсренат на Всча ппсао ми, да ми је савстпичкн чин У џену! 1'ечју, ишао сам у Лавов само ради нскс Формалпости. Ишао сам више ради тога, да учипим по вол.и начелнику, који јс то од мене жслсо, а право да кажем, и да се мало разоподим у великом свсту. Еле седнем срсКно у поштанска кола, а Верту п Хсрмапа нреноручим милости Пожјој н начелниковици. Пс ]>у заборавити онога благога чуства, којс ме обузимаше, кад сам ссдео у тој жутој лађи. Ишао сам по срсЈту, која јс за ме већ сиремљепа била у Лавову. Путовао сам с ћудл.ивим осмехом, као какав баикар, кога чекају милијони. Са сажал.ен.ем гледао сам уз пут л.уде, који беху чином нижи од саветпика. Дивио сам се, шта више, како ти јадници могу да живс на свету без такова чина?... II други дан, око девет сати у вече, нрисием срсћно у Лавов. Одмах о доручку нс свидс ми сс ФизиогнОмија тога града. Кслиер, родо.м Иемац, пс доиссе ми брзо

каву, а па земичке је са свим заборавио. Кад га хтедох за то укорети, окрене ми за чудо ојађено лице и речс с неким чуђењем : — Та ви не знате, да су данас код судницс подигли губилиште идаће читати смртие прссудс! — Смртне пресуде ? запитам, а у каквој је то свези са рђавом послугом и задимљеном кавом? — Ех, одговори Бечанин, да је то какав злочипац или разбојник! — Смртна казна, одговорим, јесте само једна, она изједначује све злочинце међу собом! —■ Еј, шта ви говорите! одговори келнер, треба да зпате, да Кс пољску властелу вешати! То тек нису разбојници! Тс речи ми већ покварише сву вољу за каву. Неше то свакојако нека зла коб за ме... — Злочинство је, одговорим за час, нред законом једнако. Нсма бољих или горих злочипа! Келнср се осмсхну на моје речи, али еам му с лица јасно читао, да не верујс мојим рсчима. — До беса, номислим, какви су то иојмови у тој земл.и, кад рођени Псмац, ирост човек, сматра као нешто нснравично смртну казну за политичаи злочнн, за дизан.с буис? А камо, за Нога, чуство праведиости? Онда ти ту може свако, комс се прохте и како му сс хоће, нреокретати друштвени ред, а кад га правда казни у имс тога реда, свст ћс још да жали злочинца!... Иризнајем, да ми кава нијс иријала. Нидех зар вслику тмину мсђу људима, што се тиче иоштован.а друштвснога реда- и нозитивних државиих закона!... Дап беше натмурсн и доста хладан. Хтедох да се мало разонодим шетњом по градским улицама. Кад се више крећем, обично ми се новрати добра вол.а. А овом нриликом не беше тако!... Сретох на улици чудо туробна и намрштена лица. Чињаше ми се, да на сваком видим неку, за ме, непријазну мисао. Неше нешто у ногледима тих људи, што ме је нехотице приморавало, да нм се склањам. Пре то нисам никада видео. Уђсм у улицу Халицку. Па крају те улице спазим небројену гомилу света. Приђем и опазим, баш пред самим кривичиим судом, подигнута висока всшала.