Стражилово

-43 717 «-

....На цвету, роск. лнсту п сранн, .У илавнм валма реке немнрне. „ Вечерок јутром ветрић лаганп „Кроз зелен-лисје кад дако пнрие, ,Он пева строфе песме умилне; ,()н пева песму л.уоанп снлне. И пама је читајући ово чисто лакше, ми увиђамо, да је иус.тшг.аг; па криву иуту, увиђамо да је извео иогрешап закл.учак: да у свету нема љубави због тога, што је он елучајно није нашао. Још треба и иустин.ак о том да се увери. И збил.а, ка-да га ненозиат чокек снаеава, када рибари у бури „нотекоше, да иомогпу ближн.ег свога — иротив Бога а за Бога ", опда п он долази до увереља, да л.убави има. „Човечји живот, то је светило, што таму поси у ејају свом" и човек иде сгазом живота, а не зна свога онредел.ења. С колевке мале, с мајчиних груди Идеш полако стазом живота Н све је што знага: људи су људи; Мнље је миље; страх је страхота. II пдетн даље. — пога се креће Дубоком браздом судбине твоје П све је што знаш: љубав је цвеће А вртић њезпп срце је моје". Л.ти кад љубави исстанс, омда слабе очн хо1)С да нродру у таму позива човечаиског. г Гама је велика, око је слабо да нродре у ту там.у. ,Ал' гледни само стазицу ону, Како се тамом светлн, вијуга, К'о небом мутном злаћана дуга". 'Г» јс стаза љубави, кад ту стазу угледате и иођете њом, онда нестане таме: „У место ноћи и густог мрака ПГарена ноља, милнне саме 11 нежни трепет сунчаног зрака. А мирис нежни срдашца твога Грлн се с другим мирисним цвећем... Ч.0В0К је цветић, л.убав је сунце, IIIто пигда зрака свога не губи —■ Вечито љуби. И јака зрака сунашца сјајног Кад кад ти око заслепи сјајем. ('рп,е тужеки за срећом. рајем, Процвили горко: Л.убави нема! Варага се јако! Протрл.ај око. Н сунце сјаје небу високо.. . Докле је људи, дотле ће љубав, <Ј небесних груди сијати свима. Нестане л- Људи?! — II љубав тада Ноћн ће с н.нма" Г Хр. је пазначио тр11 етиха из »ке иесме. За прва дка нита шта значе, а за трећи вели, да је „круиан неемисао".

,Дух измучен вазда сан.а На грудима узднсан.а". Ла ие знам, за што г. Хр. тај стнх не разуме. Пзмучен дух нема моћи за нов живот, »и ее само еећа прошлости и уздише за н.ом. Исто тако пита г. Хр. шта значи етих: ,К'о да груди узбуркане Уеиаваше прогалост јадну". У узбуђен.у н заносу заборавл.а он на своју прошлост, заборавља шта је од света трнио, те хоће да помаже невољнога. Г. Хр. в.ели, да је овај стих „крупан несмнсао": ,Дух пзмучеп већ одавиа, Нод камепом ледним снева". Г. Хр. пита: „-Чар збил.а дух мртваца иод каменом снева?" А зар се збил.а може костур смејати, као што кели Змај у песми: „Три хај дука" („А те кости смејаше се: Бог да ирости^) ПГилер у песми: „Е1с«је аиГ с1 п Тос1 с1пе« Јип«Пм««", има ове речи: ,8(пшш нГн1 ћшИ ||1 (1ет еп^еп Пп.иис, 'Пе! (Јег 8оћ1ишшвг (1ег Ве§гаћспеп." Н : ,КићЈ§' ВећћШ 81в1|*к 1п <1ет впдеи Лаии". Хајпе*) пева: Н.нх се двоје л.убпло чајвећој страстп. 'Иуталн су; пн једпо Нпје хтело касти. Данио су се растали. 1-1:1 два кра.ја света; > сну су се грл 11.111 Много, миого лета. ГГа сневагае. сневаше. — У сну се ужива, И не знају да их већ Давно гроб нокрива. „Овикових ствари пише г. Хр. иоткрал» се младом песнику и више", * Да читаоци виде јачииу мисли и израза у овој песми, навешћу само једно мсето из н.е, где се оиисује бура. Ни даха!.... Сунагаце стало, — не илови вигае. ГГемо је иоље, дал.ппа плава II зелеи-лисје ветрић не в.иха Вселена снава! Море је мирно... Палп се стисли... Иселена ола дубоко сања. Никуда песме, никуд јецања II рироДа мнсли! * В. провод Змајсп у „Нспанијн" стр. 4.'!.