Стражилово

43 713 ЕЗ-

— 0, јако ое пролешпала ! — отегне полако саветник. — ГГа како ти се латила кн.ига! — дода мати, гледајући радоннало сина. — Књига! — нрихвати брзо Хермап. шта сада чита? Пре је ретко читала! -—"Чита Ј1Гил'ера, Гсте-а и ако се не варам, нонуларну аетропомију, — одгокори отац! - Шилера, Гете-а... аонови Херман.П1илер је бољи аа н>у ! — ГПта ти говориш, Хермане! — Шилерје ненасти мехур на води, а Гете је вајар, који од мрамора и гранита ваја грчке идејале!... — Пе слажем се с вама, оче! —' одговори у кратко млади јунак, — Шилер је нлеменита, велика дугаа! То је војник слободе и идеје свога вска! А Гете је само генијалан уметник, хдадан мислилац и —. дворски слуга! — Хермане! — дрекне отац, — шта ти булазншџ! Гете је позитивност, а Шилер машта! оар волиш маркиза ГГозу, пего Геца од Берлихингена? Вар мислиш, да је Фантом теоретичнс народне слободе, бољи од дубоких истина, што по их Фауст исноведа? . . . Говориш, као да ти је на глави црвсиа капа Фригијска! Код тих речи саветник наједа.ред прекиде, јер му нехотице паде на јнамет нешто, о чему, од неко доба, није волео еномињати. Махинално само баци ноглед на ормап, где су спремљене биле ДомаКе усиомене... Херман ништа пе одговори, само се ироиично наемеши. И тим се завр;пи нрви дан Херманова повратка. XXV. Сутра беше код дворск.ог саветника ванредан дан. На столу, за који јс обично седало девет лица, постављено беше три тањира више. Два, на почасном мес.ту, беху намењена саветнику и Берти, а један, с плавим рубом, беше наспрам Минина тањира. На један сат, нред ручак, беху већ сви нскупљени у салону. Минина кос.а беше врло леио горс иодвезана јаено-ораховом траком, те оданде падаше на бео врат као раекошна каскада. Таке исте боје беше хаљина, која особито у етруку, ноказиваше ремек дело модистиничипо. Лице јој беше лако зарумењено, очи зажагрене, днсан.с кратко, а груди често усталасане... Кад је Херман, у помодном ирестопичком оделу, ушао у салоп, ностаде хаљина орахове

6(1 је наједаред претесна, те је требало упети сву снагу младих груди, да се може дубоко одахнути.... Кад се ноздравио с домаћицом, започе Херман иоадрављање са осам кћери. А бете тако еистсматичан, да је ночео од најстарије и по годинама силазио на пиже. Саветник црвен као рак гледаше на то и памигиваше псшто домаћину. После се накашља и рече: — Е е ћ (; е г В е и т' Се п 8 о ћ п !' КеЈегЈег!; (] 1 е 8 4 и с к е, I е 8 I в к I п ц е I м п § 4 8 I п (1 ! — По броју ексхибита! — додаде дворски саветник, тарући рукс, јер сс надаше добру ручку. Међу тим дође Херман до шсстога броја. Број шест се зацрвенио као випобој. Пружи малену ручицу Херману . . . ону исту . . . па коју је некада његова суза канула. . . Херман нол.уби ту ручицу као и онда, али овом приликом не остави сузе на.њој ! . . . Мсни се чињаше, да је тај нољубац био хладнији од онога... — Хоћете ли се дуго... замуца заиурена Мина... хоћете ли сс дуго бавити у месту најлепших својих . . . детињских . . . усномена? —' Како ли сте онггро осудили, тим речима, ирестоницу! — одговори Херман с мсланколичним осмехом. У тај мах број ссдам и осам силом навалишс да се поздравс, тс јс то помело дал.и раз говор. Мина сс ипак, стужила п за целога ручка сеђаше тужна и замишљспа наеирам тањира са плавим рубом. Црна кава умеша у разговор више веселости. Домаћин и саветник веК се опирали посла стицама, које им је домаћица трнала у тањир и одахиули слободно, као но свршеном делу. — ,1 а, ј а! — нонављаше домаГии, нротежући се на етолици и пуштајући дим иреда се ја, јл, 80 аи{ с1ег ЛЛ^е 1 ћ! (да, да — такоје то па овом свету!) — Ја, ја — одговараше на то еаветник 8(1 §ећГз ци(1 тсћк ап<1(!Г8'1 (да, да, - тако је и иије друкчијс!) Хермаи је имао више посла. . . Пст кћери домаћинових запиткиваху га уједаи мах. Свака о нечем другом, а свакој јс трсбало нешто одговорити! Лииа је била радозиала, како изгледа на престоничкој иозорници „Каћа!е шт Глеће"