Стражилово

-13 763 и-

иоглавити узрок иропадању тог славиог сталежа иаћи ћемо у самоме љему. Мекопутност и раскош, којом су се Гимљани упознали, иошто је подјармљен Исток, понлавила ,'е богате племићке куће, научила их је да мрзе рад, да мрзе чак и фамилију. „Далас— каже Плиније — част ти је и срећан си пред свијетом, ако немаш дједе". 2 Још је Август свим својим утјецајем и добрим изгледом настојао да излијечи те велике мане; издавао је сходне законе и обећавао је многе и многе повластице очевима, који ће имати више синова; али то је све мало помогло те је раскош владала као-и ирије. Ко је великим иметком располагао, тај је мало марио да има порода, волио је сам да ужива своје благостање, нити је имао бриге око сина. Ропство је пак можда пајвише доирипосило то вишему развитку егојизма; ко је наклон иа путене раскоши, тај је у властитој кући налазио срество да се тим и насити; додамо ли том и онај срамотни иорок, који и данас глође цијели источни свијет, лако ћемо разумијети, у каквује стању Веспасијан нашао римску аристокрацију. У иеријоди од Августа до Марка Аврелија ишчезле су скоро све старе славне патрицијске породице. Таковој невољи требало је доскочити, а у исто доба и тријебити кукољ, који се је био увукао, под заштитом срамотних владара, посвуд у државну администрацију, а особито у сенат. Веспасијан, који је видио да Рим сам није у стању да попуни то изумрло вијеће, довуче из Италије и из провинција (како што је некадКлавдије довукао из Галије) около хиљаду племићких породица, да тако улцје нов и здрав живот у патрицијски и вптешки сталеж. 3 Из ових ће се породица појавити, кроз цијело друго стољеће, она поворка римских царева, под којима ће одахнути старински свијет; појавиће севјеште војсковође и поуздани сенатори, „који ће ее тешко кадупустити у какву завјеру проти глави државе" (Вигиу). Ме^у осталима, који су на овај начин у Гим дошли, био је Плинијев пријатељ Хереније, Сенецнје, Тацит, Аитонин, дјед царев, и напокон Трајанов отац. 4 Трајан је рођен у Италици (у Шпанији). Своју нрву војнпчку службу вршио је иод оцем својим; касније био је ирет.ор, па вођа једне легпје у Сирији, године 91 консул, и напокон намјесник у горњој Гермапији, камо га је био по2 К|). IV. 15. 3 8IIе 1;о 11 ји8. Уевр. 9. Аиге1. V1 с,4ог. Уекр. 10. 4 Нопрсје Трајанова оца мислим да има у Београду.

слао Домицијан. Ту је он показао своје велике војничке врлине ; ту је нодигао кроз сву југозанадну Љемачку низ утврђених кула са опкопима и насипима, од којих и данас остају зидине. 5 Нри такову иослу затече га вијест о Нервиној смрти. Нерва, ко.ји је владао годину и неколико мјесеца, био је већ сијед старац, кад је по смрти Домицијановој ступио на пријестоље. Оиасност, која му је пријетила од несталног духа тјелеене страже, а уз то и рђаве вијести, што су стизале са Дунава, нагнале су га да изабере себи друга и нашљедника. Нерва се је дојста налазио у ве"ликој неприлици, особито због ненаситне нохлепе преторпјанаца, којој цар није умио да учини краја. „Господар и отац свег љуцког кољена — пише Плиније — био је скоро у ропотву, затворен у својој иолачи; добри и благи владар био је лишен свог најсветијег права, лишен слободна дјеловања; па ако си ти, Трајане, само ушљед тога позват на врховну моћ, кликнућу: добро је, што је тако било !" 6 По савјету Лицииија Суре Нерва изабере Трајаиа, који ће се одважним својим духом одлучно опријети такову насиљу. 7 Стари цар поне се на Капитол, и пред вишњим Јупитром позове богове за свједоке да је он сад посинио Трајана 8 . Три мјесеца касније умрије Нерва (28. окт. 98. после Исуса) те одмах за тим стигоше у логор изасланици сената, да новоме цару донесу веселе поздраве етародревног вијећа. Његов писмени одговор сеиату би прост, али достојанствен; што је пак сенаторе највише дирнуло и што им је јемчило да ће сада царству наступити мирни и сретни дани, то је, што им је Трајан обећао, да не ће њих ни са каква узрока на смрт осудити. За цијело чудновата израза; али да се о његовој важности увјеримо, доста је да помислимо на Домицијанову владу. и на патрицијеку крв, која је за његово вријеме текла по улицама вјечнога града. Него нрије пгго ће у Гим, постаде он још неколико времепа на Гајнп, да заврши велике радње за обрану сјеверних граница; у исто доба пак нредаде управу Гима и државе консулима, те и на овај начин показа, колико је његово повјерење у сената. У толико 5 Позиате су под називом ТеиГе1 шаиет и РГаћ1§'га1> еп. 8 Р а п е §.» 6. '8игае, сијив в4и'сИо Јшрегиип апчриега1. Аиге1. У1е4 ; 6т Бр. 13., ргтисјреш, ди1 ео§1 поп ров/вН Рап е 6. 8 0 мондрхији по избору а не но нашљедетву има у Шинија врло занимљиво образдозкеље. Рапе^. 7.